48 godina od smrti Erich Maria Remarque (25.9.1970)

remark

 

Nemoj da misliš ni na šta i ne pitaj ništa. Vidiš li napolju svjetiljke i hiljadu šarenih firmi? Mi živimo u vremenu koje umire, a ovaj grad podrhtava od života. Mi smo se otrgli od svega, imamo još samo svoja srca. Bio sam na jednom predjelu na Mjesecu i vratio sam se, i tu si ti i život si ti. Ne pitaj ništa više. Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja. Tu pred nama je noć, nekoliko časova i jedna vječnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora. Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osjetio danas, kad se noć rastapala u cvijetni žbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovjek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime…

Erih Marija Remark

Advertisements

SEVDALINKE: AH, ŠTO ĆEMO LJUBAV KRITI

kutaAH

 

 

AH ŠTO ĆEMO LJUBAV KRITI

 

Ah, što ćemo ljubav kriti,

kad ja moram tvoja biti?

Srce više nije moje,

tebi, dragi, pripalo je!

Šta me tebi tako vuče?

Osjećaji mene muče!

Srce više nije moje,

tebi, dragi, pripalo je!

Il’ me uzmi, il’ me ubi,

ne daj drugom da me ljubi!

Srce više nije moje,

tebi, dragi, pripalo je!

 

 

Objavljena knjiga grupe pjesnika “ZAVIČAJNI NOKTURNO”

IMG_20180919_175215_033

U izdanju Udruženja književnika i ljubitelja književnosti “Litera – Mladenovac”, iz štampe je izašla pesnička knjiga, grupe autora, koju je priredio Zoran Antonijević.

“Zavičajni nokturno” je prvenac u istoimenoj ediciji. U ovoj poetskoj knjizi zastupljeni su:

Milorad Petrović Seljančica, Mijoslav Stevan Sredojević Polimski, Milosav B. Vlajić, Vladimir Arsić, Mladen Marjanović, Živoslava Arsić, Slobodan Oblučar, Vojkan Živojinović, Slađana Glišić, Nenad Pajić.

Pokrovitelj izdanja je Gradska opština Mladenovac.

Reč priređivača

Zavičajna poezija nije samo svojevrsna odrednica za formalni okvir porekla jednog pesnika, već je ona istinski, lirski, govor srca, jer srce je dom uspomena i ožiljaka. Gde god se našli, u srcu ćemo nositi sve ono što nas za korene veže, ono što je prag, kolevka, prva ljubav, prva tuga. Zavičajna poezija je proizvod potrebe za očuvanjem duhovne veze sa ognjištem u širem smislu reči. U ovoj knjizi predstavljeno je nekoliko pesnikinja i pesnika čija je poezija protkana zavičajnim motivima i motivima ljubavi i odbačenosti.

Zavičajni nokturno jeste noć u kojoj čovek može da oslušne svoje srce i puls zemlje. To je ona divna noć u kojoj su povetarac, zvezdano nebo, šuma, preci i planina  jedno.  To je noć u kojoj se ispod punog meseca, osećanja transformišu u stihove.

ZORAN ANTONIJEVIĆ

TRI GODINE OD SMRTI ADMIRALA MAHIĆA

ADMIRAL

 

MEMOARI MLADOG BANJALUČANINA

Tačno u 9,29 devetnaestog januara
prije Krista i Muhameda iskočio sam iz letećeg tanjura
na zaleđeni krov banjalučkoga porodilišta.
Čim je iluzionista Dejvid Koperfild
krenuo hodati po staklu a potom u Mujinoj ćevabdžinici
naručio srednju porciju ćevapa –
tačno u 9 i 30 rodio sam se stoposto
u centru Banjaluke –
probudile su me pionirske marame…
Jer prije rođenja bio sam u ilegali
ali sve planete u vasioni
paktiraju s uređajem što prisluškuje ilegalce –
a samo sam htio napisati reportažu o radnicima tvornice
koja je iskovala moje lice!
Tačno u 9,31 izlazim iz porodilišta
i udvaram se razvedenim ženama koje sretnem –
Tačno u 9,32 poskupila je struja, ali velikodušni
Dejvid Koperfild u rukama čuva struju od 220 volti
i besplatno pali sijalicu, a može i kasetofon –
Tačno u 9,33 ujela me pčela iz Hercegovine
i prošla me reuma –
Tačno 9,34 nana u nanulama otrčala je
u Opštinu i dala mi ime Admiral –
Tačno u 9,35 naslonio sam se na stablo
i pišao, a iz stabla je izašao milicionar i upitao kako se
zovem. Rekao sam da me je nana u nanulama upisala
u Rodni list kao Admirala –
A ti si taj Admiral, zapištao je kao roštiljska kobasica
i ošinuo pendrekom!
Tačno u 10,36 milicionar je sreo nanu i izbio je iz nanula!
Tačno u 10,37 milicionara je sravnio zemljotres!
Tačno u 10,38 zbog razvedene žene skočio sam s mosta
u Vrbas: povukao me rječni vir što se okretao
kao elisa helikoptera!
Tačno u 10,39 rođak Nićo svirao je gitaru na desnoj obali
Vrbasa i pjevao: Uhvati se za slamku!
Tačno u 10,40 uhvatio sam se za vrbin opali list i izvukao se
iz začaranog vrtloga –
Tačno u 10,41 razgovarao sam s anđelima koji vjeruju
da rad otklanja od nas tri velika zla. Moram raditi, donekle,
ne mozgajući previše.
Tačno u 10,42 – pijem pivo s rođakom Akom kom je u očima
bunar u kojem se danju vide zvijezde –
Tačno u 10,43 rođak Midhad daje mi novu novčanicu od svoje
radničke plate i osmijehom kaže: Evo za pjesmu!
Tačno u 10,44 rođak Mirsad Borac upoznao me s razvedenom ženom
koja je najbolja prijateljica njegove razvedene žene –
Tačno u 10,45 svukao sam haljinu s njenog tijela
i rekao joj da se ne brine –
Tačno u 10,46 popeo sam se u njeno selo Gornja Maslenica
da je zaprosim ali njena je majka ispalila
hitac iz puške kremenjače pa sam se dao u trk
kroz koprive prema selu Donja Maslenica –
Tačno u 10,47 iz sela Donja Maslenica, gdje se vodovodne
cijevi ne svađaju već dogovaraju, otputovao sam vozom
za Plitvička jezera –
Tačno u 10,48 u vozu za Plitvička jezera rođak Suad upoznao me
sa razvedenom ženom iz Danske koja je na psećoj
uzici vodila psinu –
Tačno u 10,49 u vozu za Plitvička jezera u kupeu prvog razreda,
rođak Suad i ja smo počeli glačati kamene
bradavice na danskim grudima –
Tačno u 10,50 ja i Dankinja – u pratnji njene psine –
sišli smo s voza na stanici Vrhovine.
Tačno u 10,51 u zadimljenoj birtiji vrhovinskoj dao sam na znanje
vatrenoj Dankinji da je neću zaboraviti i vratio se autobusom
u Banjaluku. Ostaću sam sa Banjalukom. Bez tjelesnosti. Bez pepela.
Nas dvoje smo daleko, ali iskreno blizu, recimo kao dodir
čovječanstva. Alojz je zaljubljen u Enisu, ja u Banjaluku
i svi vrtimo svoja svjetla koja i kad se gase poje: Dole s urotom!
Mi idemo putem Ljubavi, a Potištenost putem Seksa!
Nama treba Ljubav da prestanemo žderati svoju majku.
Pa kažem Potištenosti: ostavi me na miru s tom praznom pričom.
Moje nebo je crno. U mojim zjenicama vrte se romantične
gramofonske ploče –
Tačno u 10,52 rođak Sead, koji ne trpi vlast vucibatina,
opet je krenuo u borbu –
Tačno u 10,53 rođak Alija, doktor i pjesnik, otvorio je prozor
i prislonio doktorske slušalice na puls vedrine.
Tačno u 10,54 odnekud su stigli crni oblaci i poredali stolice u vedrini.
Tačno u 10,55 oblaci su se pretvorili u tenkove i počeli
driblati… Prelazim te. Prelaziš me. Faul!
Tačno u 10,56 slavuji su kupili geografsku kartu i na njoj tražili
državu u kojoj će pjevati do zore.
Tačno u 10,57 uokolo odjekuje kuckanje koda prirode –
Tačno u 10,58 sve moje ekonomske su rezerve u koferu!
Tačno u 10,59 Dejvid Koperfild uveo me u magični sanduk –
jedan, dva, tri – i ja sam publiku pozdravio preko mobitela, iz Švedske!
Tačno u 11 publika se digla na noge i aplaudirala Dejvidu
Koperfildu, tražeći da ih uvede u magični sanduk –
Tačno u 11,01 predomislio sam se i, letećim tanjirom,
vratio se, skupa s publikom, u ilegalu…

Započeo međunarodni književni festival “4 godišnja doba” u Sarajevu

 

This slideshow requires JavaScript.

Danas je započeo zvanični dio međunarodnog književnog festivala u Sarajevu pod nazivom “4 godišnja doba” u organizaciji udružena Planet poezija.

Program se održao u galeriji Ciollegium artisticum u KSC Skenderija u 17h. Brojni pjesnici su nastupili sa prostora Slovenije, Hrvatske, Srbije, Crne Gore i BIH.

U prvom dijelu publici su se predstavili s više pjesama Dražen Katunarić iz Hrvatske, potom Julijana Balaban iz Srbije, Iztok Osojnik iz Slovenije, Katarina Sarić iz Crne Gore te Asmir Kujović iz BIH.

U nastavku programa nastupili su Lidija Puđak, Vladimir Vuković, Marijan Grakalić, Goran Vrhunc, Ksenija Kancijan, Jasmina Hanjalić, Rasim Pršte, Rafaela Božić…

Sutra, 22.9.2018. program se nastavlja na istom mjestu u 15 h.

 

NIKOLA ŠIMIĆ TONIN: STRAŠNO STRAŠNA PRIČA

 

tonin

 

STRAŠNO STRAŠNA PRIČA

 

Ovo je strašna priča, i zato započinje jednim:

– Aaaaaaaaaaaaaaa !

… vriskom.

Taj vrisak je pripadao, glavom i ustima, kraljici Anabeli. Jer dok je jutros stajala kraj prozora i dugo češljala svoju kraljevsku kosu, kraljica Anabela je iznenada ispred sebe ugledala…. ugledala je…ugledala…. Oh, to je bilo nešto toliko strašno da se nije moglo ni izgovoriti!

Tako počinje, strašno, strašna priča, koje se niti u jednome jedinome trenutku pleta priče ne strašimo. Pa i strašni zmaj, najmanje je strašan. Jedno dijete na predstavi iza mene doviknu: „A jest mi neki zmaj! Neš ti Zmaja.“ – Zmaj uistinu jeste zmaj. Bez ono strašni, bliže onom – Zmaj Dobričina. Lik Zmaja u predstavi daje posebni ugođaj predstavi. Daje joj onaj šug, onu ljepotu spontanosti, daje joj mrvice duše. Ulijeva povjerenje prihvaćen od djece. „Strašni Zmaj“ je podjetinio. Djeca su svladala zmaja. Teško je bilo svladati i zaustaviti djecu na predstavi koja su – gotovo pa svi krenuli popeti se na pozornicu, od samoga početka sastavni dio predstave, sukreatori iste. Stotine pitanja uglas. Kada se „Strašni“ Zmaj obratio djeci.

Kod djece predškolskog i školskog uzrasta izražen je problem nedovoljne asocijacije, djeca se sve manje kreću, kulturni aspekt je zapostavljen a djeca najviše vremena provode ispred ekrana i pametnih telefona. Psiholozi ukazuju na trend rasta autistične djece, povećan je broj nasilja u školama, roditelji nemaju vremena ni materijalnih sredstava pružiti djeci neki drugi vid zabave i edukacije.

Ne samo zbog navedenoga, ova je predstava pun pogodak u pravome smislu te riječi. Vrh vrhova u svim segmentima kazališne predstave za djecu.

Kazalište lutaka Zadar pripremilo je za najmlađe gledatelje predstavu “Strašna priča”, u režiji Hane Zrnčić Dim. Predstava se temelji na priči Ane Đokić. Malo se i poradilo na priči. Vojnici su progovorili idiomom Dalmatinske Zagore, što je još jedna poenta plus nagrađena aplauzima i gromoglasnim smijehom djece, smijehom od srca. Lutkarska izvedba za naziv: Zadarska lutkarska škola. Što reći za naratoricu. – nakloniti se do poda. Više nije niti T od tajne koliko se vole Gabi i dječja publika kojoj se obraća. Glazba – pun pogodak. Predstava kakva treba biti predstava za djecu, jer djeca gledaju srcem.

Ravnateljica kazališta, Iris Pavić Tumpa, istaknula je da su ovoga puta predstavu, koja ima tri glumca, radili sa dvije glumačke postave. Razlog je mobilnost predstave kao i činjenica da je Kazalište lutaka u zadnje vrijeme dosta na gostovanjima i na festivalima: Onda smo radili dvije postave glumaca tako da budemo mobilni i da bez obzira na gostovanja naša publika ne pati. Ovo je predstava za najmlađe. Od tri godine pa dalje, možda čak i manje.
A jedan od ciljeva Kazališta lutaka Zadar je i dati priliku i privući najmlađe autore, kao što je redateljica predstave, Hana Zrnčić Dim koja kaže: Stvarno se jesmo jako puno zabavljali i stvarno jesmo pokušavali dati glumcima što više slobode, što smo na kraju ukomponirali u taj tekst. Meni je to bio veliki izazov i velika prilika jer mi je to zapravo prva profesionalna predstava, izvan Akademije, a bilo je isto tako zanimljivo i to što smo radili s dvije ekipe.
Dramatizaciju predstave potpisuje Sunčica Anamarija Sodar: Budući da je to priča o jednom kraljevstvu, pokušali smo te neke stereotipe s kojima se djeca susreću i kako bi bajka trebala uopće izgledati i to cijelo kraljevstvo, pokušali smo to nekako osuvremeniti u najmanju ruku.

Scenografiju i lutke izradio je Leo Vukelić: Ja mislim da je Strašna priča zapravo jedan uistinu prekrasan primjer lutkarstva. Tu njegovu magičnost i stvarno jednu posebnu razigranost mislim da upravo nosi ova predstava.

Uz glazbu Tomislava Pehara, u predstavi igraju Gabrijela Meštrović Maštruko, Irena Bausović Tomljanović, Dragan Veselić, Josip Mihatov, Anđela Ćurković Petković i Dominik Karakašić.

Nikola Šimić Tonin

 

 

Peko Laličić: PLES KOJI MAMI

 

 

Lela Milosavljević: Ples među svicima, Svitak, izdavačka radionica Književnog društva “Razvigor”,  Požega 2018.

Knjiga priča “Ples među svicima”, kao druga objavljena knjiga Užičanke Lele Milosavljević, pred književnu javnost dolazi posle njene veoma zapažene knjige priča, crta i crtica “Tragovi bosih stopala”.

U njoj ona čitaocu već na početku poručuje: “Ja još imam smelosti da hodam bosa… Moje misli su moji svici…” čime, očito, veoma svesno ističe da na život gleda potpuno suprotno od one Vajldove: ”Život je odveć važna stvar da bi se ikad o njemu ozbiljno govorilo”.

Ovo nameće ubeđenje da baš zbog ozbiljnog shvatanja njegove važnosti i svega onoga što ga čini, ona veoma realistično, krajnje životno i smelo u trideset i tri priče koristi svoje “svice” i baca svetlo na hod čoveka svoga, i ne samo svoga, zavičaja kroz prostor i vreme. I nenametljivim, laganim i lepršavim stilom piše o čoveku onakvom kakav jeste, kakvim ga čine i vode vrednosni sudovi, emocije i njegove misli. One koje proizvode rezone koje je nemoguće izbeći jer ih nameću sredina i vreme. Koje su plod decenijskog i vekovnog nasleđa i poimanja životnih vrednosti, ali i sopstvenih odluka. Onih na kojima on temelji svoju sudbinu i od kojih ona, uglavnom, zavisi. O kojima ona piše i u ovom slučaju se suprotstavlja i Eshilu, koji kaže: “Zajednička nam je sudbina, ali misao pojedincu pripada”. Otuda i razlike. One neminovne, svakodnevne, životne. Otuda i njena promišljanja i takve misli, takvi “svici” i takav ples. I toliko svetla bačenog na pojedinca. Na ono ljudsko i neretko neizbežno. I potsećanje na prošlo, na nekadašnji dom i njegovu toplinu. Na porodicu, ženu, ljubav, intime i društvo u celini. Na meku ljudsku reč i veru u čoveka i čovečno, ali i na životne protivrečnosti i sve uočljivija otuđenja. I nostalgiju za svim tim danas sve manje prisutnim vrednostima. Onima o kojima ona ne mudruje, već ih samo konstatuje onakvim kakve jesu i kakve uspeva da bez obzira na ljudske i druge osobenosti vidi kroz psihološku prizmu kojom formira veoma realističnu slike u kojima će se mnogi pronalaziti.

Ples među svicima je knjiga slika običnog života i životnih detalja, doživljaja  i doživljenog, ljudskog traganja i trajanja, ali i vernog svedočenja o opštim i moralnim vrednostima koje sve više nestaju. I o psihološkim stanjima čoveka, a posebno u dobroj meri i danas skrajnute žene.

Ova knjiga je autorkin nepretenciozni misaoni ples ne samo među svicima, već baš tim svicima, jer ona baš njima veoma vešto formira figure-slike koje pričama daju životnost i neretko čitaocu nameću utisak da se autorkine misli i čuju (kao Neveni u priči “Ne bilo ti prosto”), čime nas iz priče u priču  laganim realističnim  pripovedanjem  vodi u nove spoznaje.

Ovo su priče koje asociraju na intimu, bude emocije i istinitošću i dozom univerzalnosti čitaoca dovode do saživljavanja i nameću mu potrebu da se pronalazi u minulom i sagledava u dolazećem vremenu. Jer je to ona neminovnost koju nam život nameće, a koju autorka vidi kao mogući beg, te zato i preporučuje: “Danju treba živeti realnost a noću sanjati o sreći”. Jer, “Tako nekako i mi bežimo pred životom a on nas ne žureći stiže. Zna da je to samo igra i da je u tom krugu on nadmoćniji”. (Slatko od višanja).

Piscu kao što je Lela Milosavljević očito nije bilo teško da uoči brojne prizore, ljudske sudbine i egzistencionalne probleme ljudi i na osoben i angažovan način se sa njima suoči i čitaocu ih verno predoči, ali i da na specifičan humorističan način oslika čovekov beg od neželjene i sve češće sumorne svakodnevice, čime pravi iskorak u nešto novo i tako nagoveštava svoju sklonost ka satiri i čoveku sve potrebnijem humoru. Čime ovom plesu daje novi ritam i čini ga pažnje vrednim. Jer lakoćom mami.

____

 

MANOLIS (1925-2005): BERBA

manolis-anagnostakis-b4073f96-091f-4a99-ba46-775fbedf439-resize-750

BERBA

Tvoj  glas je zvučao čudesno
preko telefona
tog toplog avgustovskog dana,
sanjao sam vinograde
i zrelo grožđe,
slatko i pijano.
I zamišljao  sam svježu hladovinu
ispod platana
pored bujnog potoka.
I kušao sam tvoje tijelo,
a iz bradavica,
koje sam želio ljubiti,
ispio sam  pijanstvo i slast.

/Prepjev Jasmina Hanjalić/

 

„Basnovite pričice“ Mire Dragović

 

Nova knjiga srpske književnice Mire Dragović koja već godinama živi i radi u Pertu, „Basnovite pričice“ (Miroslav, 2018) posvećena je deci i predstavlja povratak pomalo zaboravljenoj književnoj vrsti kada je dečja književnost u pitanju – basnama. Kroz šest vrlo kreativnih i uzbudljivih „basnovitih“ pričica („Kako je meda jednom postao kralj“, „Vrtoglavasto mače“, „Princezin najlepši ljubimac“, „Kako su ribe i račići postali najbolji prijatelji zauvek“, „Majka leptirica“, „Da li bubamara pokazuje pravi put“) autorka nastoji da već odavno postavljene stereotipe o životinjama sa izraženim karakteristikama ljudi pokuša da prikaže na malo drugačiji način, te da nam dočara kako bi izgledalo da se ti ustaljeni stereotipi promene. Njena šaljiva zamisao da meda postane kralj životinja umesto lava, da jedno mače svojim nestašlukom umesto na komšijskom plotu završi u šumi punoj, za njega neobičnih životinja, koje mu na kraju postaju dragi prijatelji, te da jedna pomalo razmažena princeza na poklon od svog oca-kralja umesto nekog egzotičnog kućnog ljubimca dobije žabu – u uverenju da će jednoga dana postati princ, ili da račići požrtvovano spasu nasukane ribe, zapravo su pokušaj da se deci ponudi jedan drugačiji pogled na svet. Ovim književnim postupcima autorka pretpostavlja dete koje je spremno da mašta, ono koje je smelo da zamisli nezamislivo, i na kraju da pokaže da dečjoj mašti nema granica. Zanimlivo je da čak i u pričama u kojima su glavni protagonisti ljudi („Princezin najlepši ljubimac“, „Da li bubamara pokazuje pravi put“) životinje imaju važnu ulogu i njihova simbolika je sa namerom naglašena.

Ove priče poseduju i jedan isto tako važan element, a to je edukativni pristup, dakle namera autorke je da se istaknu prave vrednosti i vrline poput: prijateljstva, požrtvovanosti, majčinske ljubavi, ljubavi prema prirodi i životnjama, kao i mnoge druge vrline koje su svoje mesto našle na stranicama ove knjige.

Priče koje u svojoj najnovijoj knjizi ispisuje Mira Dragović vrlo su pažljivo ispisane, sa puno opisa, sa precizno određenom linijom pripovedanja, a opet vrlo poletne, duhovite i maštovite. One su i jasan putokaz kako deca treba, a kako ne treba da postupaju. Ono što ovo izdanje posebno izdavaja jeste činjenica da se radi o dvojezičnom izdanju, te se tako ove basnovite pričice mogu pročitati i na engleskom jeziku. Kako je znanje engleskog jezika postalo nasušna potreba novijih generacija, tako će deca koja sada stasavaju zapravo imati mogućnost da pored svog maternjeg, već od ranog detinjstva savladaju i jezik koji se najviše govori na planeti. Time je zapravo edukativni postupak naglašen, jer deca najbolje uče dok čitaju knjige ili gledaju televiziju. Ova knjiga je takođe i vrlo koristan edukativni materijal za roditelje koji će moći svojoj deci koja još nisu naučila da čitaju, to da učine umesto njih.

Ove priče se ne čitaju, one se i tumače i mogu poslužiti kao vrlo koristan didaktički materijal za sve one roditelje koji vode računa o vaspitanju svoje dece, o pravilnom odrastanju i podhranjivanju dečje radoznalosti i saznanja o svetu koji ih okružuje. Čitanje ovih pričica je zapravo putešestvije kroz jedan pitom i maštovit svet čiji su glavni protagonisti životinje koje opet imaju svoj mikro svet sa svojim zakonitostima, svojim malim zgodama i nezgodama, ali i svojim razigranim i vragolastim postupcima.

Knjiga basnovitih pričica Mire Dragović, u svakom smislu predstavlja jedno kvalitetno izdanje knjige za decu. Osim lepo napisanih i maštovitih priča, te prevodu na engleski jezik, ova knjiga je veoma kreativna i lepo ilustrovana, što je svakako veoma važan element svake knjige za decu. Vrlo maštovite ilustracije prate dogodovštine svih Mirinih junaka, i pozivaju decu na čitanje, na igranje i promišljanje o sebi i svetu oko sebe.pcima.

Ana Stjelja

 

 

MEĐUNARODNI FESTIVAL 4. GODIŠNJA DOBA KNJIŽEVNOSTI – Jesen i Sarajevo POETIKA PROSTORA

Slijedeći ideju Gastona Bachelarda (Bašlara), koji poetično govori o tome da čitalac čini jedno biće s autorom i da je uz imaginaciju moguće ući u samu poetsku sliku, bezmalo kao da je nastanjujemo, zaključujemo da poetika postaje prostor u kojem obitavamo uz poništavanje dvojnosti objektsubjekt. Na taj način stižemo do jedinstva prostora i vremena, a sve to u naša četiri zida na listovima knjige koju čitamo. U ovom slučaju, među stihovima autora iz četiri zemlje koji se okupljaju u četiri godišnja doba i time nastoje oplemeniti naš svakodnevni život.

Do sada je održano prvo okupljanje u okviru ove međunarodne književne manifetsacije u Sv. Ivanu Zelini (Hrvatska), kojom je obilježen početak ljeta i kojim je započeo ovaj književni projekt. Budući da je UU „Planet Poezija“ iz Sarajeva jedan od organizatora ove kulturne manifestacije, te da će ovogodišnja jesenje okupljanje književnika biti održano u Sarajevu, 21. i 22. septembra 2018. godine.

Prvi dan festivala, odnosno otvorenje, bit će održano u kultnoj sarajevskoj galeriji Collegium artisticum, u 17 h  gdje će nastupiti  pjesnik Asmir Kujović i gosti iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, te domaći pjesnici.

Drugog dana festivala održat će se program Na krilima golubice od 15 h u Colleguim artisticum-u, Skenderija,  uz video izložbu i  poetski performans Jesenja poetska obratnica sa pjesnikinjom  Ljubicom Ostojić i goste iz ostalih zemalja.

naslovna_knjizevnost_2

 

 

 

 

Odluka o dodjeli bosanskohercegovačke književne nagrade za priču „MARKO MARTINOVIĆ CAR“ za 2018.

 

 marko_martinovic_car

 

Na natječaj je stiglo 33 priče. Tri priče su diskvalificirane iz formalnih a ne estetskih razloga jer su ih poslala dva autora od kojih je jedan iz Niša, a jedan je crnogorac rođen u Peći a živi u Novom Sadu.

Članovi žirija su neovisno bodovali prispjele priče eurovizijskim sistemom bodovanja u kojemu najbolja priča dobiva 10 bodova i tako redom do 1. tako da svaki član odabere zapravo 10 priča.

Zbrajanjem bodova došlo se do rang liste na kojoj je:

PRVORANGIRANA PRIČA Buđenje pristigla pod šifrom Buđenje

Autor je: TOMISLAV PUPIĆ , rođen 1963. u Zenici, živi u Mostaru

DRUGORANGIRANA PRIČA Ekstremi   pristigla pod šifrom Dobre godine

Autor je OMER Ć. IBRAHIMAGIĆ, Tuzla 1968.,

TREĆERANGIRANA PRIČA je pod nazivom Priča spašava svijet  pristigla pod šifrom : Ja sam ti       

Autor je.: MILENKO STOJIČIĆ,rođen 1956. u Mrkonjić Gradu, živi u  Banjaluci

Žiri je predložio a Odbor podružnice HKD Napredak u Vitezu  prihvatio da se dodijeli posebna pohvala za priče:

 

Bogojavljenje u kolibi od prućašifra Joshua,  autor DR. BRANISLAV MIKULIĆ

Rođen 1951 u Sarajevu, živi u Amsterdamu

 

Iznevjereno očekivanješifra Lojino brdo, SAFET BERBIĆ Zenica

 

 

Odbor podružnice HKD Napredak  Vitez odlučio je da se priči Pečat pod šifrom Grešnik (autor STAMEN  MILOVANOVIĆ   iz Niša), zbog iznimne kvalitete, bez obzira što je diskvalificirana iz formalnih razloga dodijeli POSEBNA POHVALA  jer je visoko ocijenjena od članova žirija.

 

Odbor Podružnice je po odlučio da se dodijeli POHVALA slijedećim pričama:   

 

Šiljina cipelašifra:Šiljina cipela  autorice LIDIJE PAVOLOVIĆ GRGIĆ, Konjic

Zvuci zemlješifra: Smilezuzu     autorice     ANA JUGO Sarajevo

Ahmet Šabo u namašifra: Hiraeth autorica SANJA RADULOVIĆ Doboj

Na periferiji susjedne galaksije – šifra: Susjedna galaksija, autor VLADIMIR VULETA Busovača

Akrepov šifra:  Zoraja Pepeljava ALMA ZORNIĆ Sarajevo

 

 

 

                                                                      Odbor podružnice HKD Napredak Vitez

POZIV ZA UČEŠĆE U REGIONALNOM KULTURNO-KNJIŽEVNOM PROJEKTU „NAŠE HEROINE“

 

 

 

 

 

Online škola kreativnog pisanja „Enheduana“ i „Književni kutak“ Jasmine Hanjalić upućuju poziv autorima za učešće u regionalnom kulturno-književnom projektu pod naslovom „Ko su bile naše heroine?“

Cilj projekta je objavljivanje publikacije o znamenitim ženama iz regiona: Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske, Makedonije i Slovenije. Prateći svetske trendove u izdavaštvu za mlade, odlučili smo se za priređivanje knjige koja bi mladim generacijama koje žive u regionu skrenula na pažnju na heroine naše kulture, dakle na sve one žene koje su svojim delovanjem ostavile traga u kulturama pomenutih zemalja. Želimo da kroz ovaj projekat motivišemo što više autora koji bi svojim radovima o znamenitim ženama mladim ljudima pre svega skrenuli pažnju na prave uzore – žene koje su bile ispred svog vremena.

U vremenu sveopšteg pada vrednosti i interesovanja za prave teme, te sve češćeg zaborava, želimo da pokažemo ko su zapravo prave heroine naše velike i raznolike kulture i na koga današnje mlade generacije devojčica, devojaka i žene treba da se ugledaju.

Poziv je otvoren za sve autore koji pišu na BHS jezicima. Konkurs neće biti vremenski ograničen, već će njegovo trajanje zavisiti od obima i kvaliteta pristiglih radova, te će tako konkurs biti okončan u trenutku kada bude sakupljen dovoljan broj kvalitetnih radova za objavljivanje pomenute publikacije.

Knjiga „Naše heroine“ prvobitno će biti objavljena kao digitalno izdanje, dok se ne skupe sredstva za objavljivanje štampanog izdanja. Osim edukativnih tekstova o znamenitim ženama, potrudićemo se da osmislimo i zanimljive ilustracije kako bi čitav projekat, njegovu osnovnu zamisao i plemenitu misiju učinili dostupnim mladim generacijama, koje su, nažalost, danas sve više uskraćene za ovakve i slične edukativne sadržaje.

Radove u formi priča, ne duže od dve kucane stranice, stilom prilagođenim deci i mladima, poslati na email adresu kreativno.pisanje.enheduana@gmail.com, sa naznakom Za konkurs „Naše heroine“.

I ne zaboravite, prvi autor književnog dela u istoriji čovečanstva, bila je upravo žena – sumerska pesnikinja i sveštenica Enheduana!

A ko su bile naše heroine? O samom konkursu, možete pročitati više na:

https://kreativnopisanje.wixsite.com/enheduana/projekat-ko-su-bile-nase-heroine