U traganju za autentičnim postojanjem
(Branka M. Kasalović, Who are you?)
Nakon zbirke Glas iz peščanika, u kojoj je autorka, zakoračivši u poetski književni svet, konstituisala osnovne postavke svoje poetike, svetlost dana ugledalo je i drugo pesničko ostvarenje Branke M. Kasalović. Nastavljajući dobro prepoznatljivu, filozofski intoniranu platformu sa koje autorka progovara, pesnička zbirka neobičnog naziva Who are you? na posve drugačiji, novi način u odnosu na prethodnu zbirku, progovara o uporišnim tačkama pesničkog interesovanja, kako same autorke, tako i univerzalnih pesničih stremljenja.
Debitantsko pesničko ostvarenje Branke M. Kasalović u svojoj zapitanosti pred konceptom stvaralačkog/umetničkog bića, prolazeći i rušeći mitove i stereotipe patrijarhata, promšljajući srž umetnosti i života, konstituisalo je pesnički koncept sverodnosti pesničkog glasa. U tom kontekstu, nova zbirka pesama predstavlja, kako idejni razvitak poetičkih početaka formiranih prvom zbirkom, tako u mnogome i umetnički misaoni iskorak.
Platforma poetičkog izraza sa koje autorka progovara u zbirci Who are you? izrazito je filozofska, ostajući na taj način dosledna svojoj poetici. Ono što predstavlja znatan iskorak u kontekstu idejne linije u odnosu na svoje pesničke začetke jeste čvrsta hajdegerijanska postavka zbirke. Zasnovana na savremenoj filozofskoj misli egzistencijalizma, poetski krug zatvoren je objedinjujućom koncepcijom napuštanja metafizike i traganjem za smislom i Bićem savremenog duha. Princip aktuelnog trenutka i osvrt na tehnološko-digitalni momenat u kome književnost nastaje, kao jedan od najznačajnijih elemenata savremene književnosti, osnovna je poetička tačka zbirke.
Hajdegerova misao o nužnosti traganja za Bićem post-metafizičke misli i njegovim razumevanjem kroz pojmove egzistencijala, kao uporišnih tačaka kroz koje Čovek postoji, u zbirci ukazuje se kao momenat odsustva, praznine i nerazumevanja: „U nepoznavanju egzistencijala / (biće-ka-smrti) / U vizijama bez knjiške memle“. Pesnički svet autoke, stoga, prestavlja snažni otklon od ideološki prolongiranih postavki sveta, jer „ideologije su trešnje pune herbicida“, knjiškog viđenja društva, sa težnjom ka pravoj, autentičnoj suštini Bića, duhom savremenog čoveka, koji je okruženog tehnologijama, politikom i odsustvom slobode svake vrste.
Traganje za Bićem snažno je markirano već samim naslovom, pa tako pitanje o identitetu, „ko si ti?“, osim upitanosti nad mogućnostima definisanja, kako sopstva, tako i Drugog, budući na jeziku koji nije i jezik zbirke, sobom nosi i problematizaciju jezika kao adekvatnog medijuma. Doza mistike koju engleski naslov zbirke podvlači, čini se da krije i markira razumevanja Drugoga/drugosti na međama jezika, kultura, nacija. Tako zbirka Branke M. Kasalović u traganju za suštinom savremenog Bića kreće se na granicama jezika, promišljanja pesništva, umetnosti, na granicama tehnološkog okruženja i prirodnih ljudskih nagona za preživljavanjem,nastojeći da kroz svoju hajdegerijansku postavku pruži odgovore, ili, pak, postavi ključna pitanja savremene egzistencije.
Formalno gledavši, zbirka je trodelno koncipirana. Traganje za suštinom Bića, kao objedinjujućim konceptom zbirke, kreće se u luku od poglavlja „Animus“, preko evociranja Martina Hajdegera u središnjem poglavlju „Biće-u-svetu“, do zaokruženosti dela u trećem poglavlju „Anima“, koje, budući u idejnom saglasju sa prvim poglavljem, ciklično zaokružuje strukturu.
U traganju za Hajegerovim egzistencijalima uvodno poglavlje „Animus“ ispoveda centriranu mušku perspektivu. Lirsko ja muške vizure izrazito je autorefleksivno, zaokupljeno vlastitim iskustvima, prožetim vaskolikim prilikama savremenog trenutka: „Rođen sam kao muškarac / U doba hladnog rata“. Određeno istorijsko-političkim prilikama, brendiranjem i reklamom kao principom postojanja savremenog sveta („Uz pivo i rebrasti čips / Sa likom brkatog Sergeja T.“) muški princip lirskog ja zbirke Who are you? usredsređeno je ka traganju za autentičnim postojanjem.
Poglavlje „Animus“, kao i čitavu zbirku, otvara pesma „Susret sa Lilit“, koja u svoj fokus postavlja figuru koja je „u srednjovekovnoj i rabinskoj književnosti, Adamova prva žena, pre nego što je bog stvorio Evu. Prema mističkom shvatanju Lilit, ona je kraljica svih demona. Evociranje arhetipa prve žene, dakle, izvora samog, ali ujedno i suočavanje sa demonskim silama na međi arhetipa i sadašnjosti, nužni je put traženja suštine. Ispovedanjem vlastitih strahova i ništenjem sopstvenih centara moći u susretu sa iskonom i demonskim, lirski subjekt postaje „bik proboden u rog“.
Suočavanje sa demonskim svetom poglavlja „Animus“ u pesmi „Ahilova peta“ eksplicitno je mitološki kodirano: „Nije me nagovarao / Da obijem kuću starih gastarbajtera / (…) / Šaputao je ono što me slavi / Udario u Ahilovu petu“. Demonski momenat suočavanja sa autentičnim postojanjem, napravivši otklon od očekivanog, priklanja se umetničkoj sferi života. „Ahilova peta“ umetničkog poimanja sveta, demonski hvalospev, ukazuje se kao naslućivanje zamke, prepoznavanje i suočavanje.
Ispovedanje umetničke, svojevrsno decentrirane perspektive uvodnog poglavlja, najsnažnije je predstavljeno u pesmi „Žena van adrese“. Imajući decentriranu, marginalnu perspektivu autentičnog postojanja, „egzistencijal“ autorke, kroz Lauru D. koja „kada se prolaznicima javi / Okrenu glavu / Tvrde da je luda“, poprima univerzalni kontekst autentičnog postojanja kao duboko skrajnutog, na granicama konvencija. „Ludost“, svojevrsna marginalizacija, u zbirci Branke M. Kasalović dobija na taj način autentičnu afirmaciju. Pesma „Veselost ludosti“ u tom kontekstu predstavlja odu decentriranoj perspektivi autentičnog života: „Budi tu / Da me prisustvo podseti na ludost veselosti / iako si u svemu daleko od Voltera / Baš kao i ja“.
Idejnom linijom hajdegerijanske postavke u zbirci Who are you? značajnim se ukazuje i pojam vremena savremenog sveta. Koncept društvenog ustrojstva u kome dominira reklama, „hijeluron“, „seksi šop“ kao otelotvorenje sveprisutne vizuelizacije i erotizacije sadržaja društva u kakvom živi savremeni Čovek, najjasnije je definisan vremenom kao robom današnjice. Novac, tržišna vrednost svakog elementa ljudskog postojanja, ne zaobilazi, stoga, ni vreme: „Potroših sat vremena / (ne znam koliko je to u evrima)“. Pukotina savremenog sveta, nije zaobišla ni vreme, svedočeći suštinski rascep: „Opruga je pukla / Niste vi krivi, govorila mi je / Silikonka u belom mantilu“.
Centralna tačka u procesu traganja za Bićem i autentičnom egzistencijom savremenog Čoveka, u okviru prvog poglavlja, ali i čitave zbirke, jeste pesma „Who are you?“. Na granici nacija, jezika i kultura, pesničko ja Branke M. Kasalović ispoveda svojevrsnu zapitanost pred spoznanjem vlastitog ja, sebe, drugog. Engleski jezik naziva pesme, identitet američkog kontinenta, portugalski kulturološki kontekst i srpski jeziko-kulturni milje, u pokušaju sveobuhvatnog razumevanja Bića, ostavlja čitaoca bez konačnog odgovora: „Nakon lutanja / Našao si kopno / Who are you? / Šta bi odgovorio / Voleo bih da znam“. Stoga, fluidnost identiteta, spoznanja, zapitanost koja ne daje konačne odgovore, ukazuje se kao ključ u razumevanju tendencija ove osobene poetike.
Centralno poglavlje pesničke zbirke Who are you? predstavlja najeksplicitniju hajdegerijansku misaonu platformu. „Biće-u-svetu“ koncipirano je kao najsnažnije suočavanje sa tehnološkim i političko-aktuelnim prilikama savremenog doba, u kome razumevanje suštine Bića zavisi od naše sposobnosti da razumemo svet oko sebe. U pesmi „Kroz prozor bolničke sobe“ autorka pruža sudbonosno prizanje: „Priznajem poraz od / Pametnih telefona i aplikacija / Budućnost je samrtna postelja / (Danski prorok je bio u pravu)“.
Kjerkegor prizvan za „svedoka“, kao i priznavanje pobede tehnologije nad razumevanjem Bića, ostavlja prostor za široki spektar tumačenja autorkine perspektive. S duge strane, poraz civilizacijskih aspekata koji se tiču zadovoljenja bazičnih ljudskih potreba, kao ujedno i poraz Čoveka, odaje jednu perspektivu dvostruke poraženosti savremenog sveta: „Možda je crkao trafo / (laki moždani udar, dešava se) / Mada trafoi sporije crkavaju od ljudi / I mogu da ožive“. Nasuprot takvoj viziji ljudske egzistencije, autentično postojanje vraća se iskonskim, bazičnikm principima, kao jedinim spasonosnim: „Nema ni vode! / Nema, pa šta / Nema je na slavini / Kupaćemo se u reci / Mada je januar“.
Savremeni svet, čije razumevanje predstavlja jedini put ka srži Bića, u centralnom delu zbirke, osim sveprisutnih elemenata digitalizacije, promišlja i umetnički kontekst tog i takvog sveta. Tako autorka, promišljajući svekoliki princip stvaranja i umetnosti tvrdi da „eros su našli na margini diskursa / Zlatne papučice / Bez erekcije“. Kriza stvaranja, dakle, stvaralačka impotencija i marginalizacija umetnosti, osnovni je idejni put pesnikinje u promišljanju položaja umetnost i stvaralaštva. Stoga, put kojim treba poći u tom i takvom svetu za autorku je nanovo vraćanje iskonima postojanja u ponovnom ukrštaju sa tehnološkim svetom: „Neljubljene (njihove) ljube treba poslati / Kod nekog baje što od jutra drnda traktor / (U Panoniju, recimo)“.
Kriza umetnosti i njen autističan i samodovoljan princip, bez stvarnih referenci ka svetu svedoči takođe jednu pesimističnu viziju savremenog stanja, jer neće biti bolje „Ni od pročitanih ni od napisanih knjiga / Naučile su nas da verujemo / Svetu koji živi / U prostoru nekog konačnog uma“. Krizu vaskolike pisane reči autorka dodatno apostrofira: „Knjigoljupci su u izumiranju / Književna kritika na neplaćenom odsustvu“. Na taj način, vizija sveta umetnosti i njen položaj u sadašnjosti ispoveda krajnju degradaciju i odsustvo.
Promišljajući, dalje, svet svojih pesničkih preokupacija, autorka se osvrće i na različite elemente koji sačinjavaju svakodnevni život. Ideološki upliv, politika na koju književnost svakako ne može biti, a nikada i nije bila imuna,
Branka M. Kasalović apostrofira kroz promišljanje srži teorijskog poimanja književnosti. Lirski subjekt biva ogoljen, njegovo postojanje kao onostrano biva podriveno do krajnjih granica: „Savke je dobar teorijski lažov / Znaš da je lirski subjekt / Pokriće za ukradenu slobodu / (…) / Odavno je poeziju zamenio / Partijskim dogmama / I književnu nagradu su mu dali“. Na taj način, osporavanje postojanja transcedentne kategorije pojma lirskog subjekta i njegovo poziciponiranje u okvirima politike i partijskih dogmi, više nego jasno potvrđuju autorkinu misaonu platformu i potragu za Bićem van metafizike.
Fenomen savremenog koncepta socijalne inteligencije u zapitanosti pred svetom koji okružuje pesnikinju, donosi jednu takođe decentriranu perspektivu. Kritički intonirana nota u markiranju društveno afirmisanog, ali neiskrenog oblika postojanja, dovedena je do krajih granica: „Nikad ne govore ono što misle / Cilj postave ispred reči / Ljude iza cilja“. A budući da su bliži „Veberu nego Hristu“ zbirka jasno demaskira licemerje pod velom konvencije.
Autorkina percepcija sveta, u kome „biće-u-svetu“ teži razumevanju suštine, markira i dosadu kao dominantan osećaj savremenog života. Ispraznost umetnosti, sadržaja, odsustvo suštnine, čini se kao da progovara iz stanja lirskog subjekta: „Iz dosade osluškujem Zemlju kako rotira“. Stanje duha, koji teži nekakvom smislu, u svetu lišenom sadržaja, obesmišljava i misao o konačnosti, o smrti, jer ni ona sada ne zaokuplja um iz ontoloških pobuda, već i testamentarno svedočanstvo biva samo „Poslednja želja iz čiste dosade“.
Završno poglavlje zbirke Who are you? naslovljeno kao „Anima“ donosi izrazito lirsku, ličnu postavku promišljanja sveta. Hajdegerijanska postavka poetike Branke M. Kasalović u poslednjem poglavlju zbirku zaokružuje kroz vizuru malog i ličnog. Tako problemi traganja za Bićem u makrokosmosu sada ustupaju mesto okruženju mikrokosmosa: „Došla sam / Da obiđem moju planetu / Četiri uska zida / Policu s knjigama, minijature / Malu stolicu u uglu“. Na taj način, kroz izrazito lirski momenat zbirka biva zaokružena subjektivnim, na putu sagledavanja celine Bića.
Tako i autentična potraga za autentičnim životom, stupajući na plan ličnog, kroz fenomen jezičkih omaški predočava reči, oniričko i nesvesno kao momenat svekolikog demaskiranja: „U snu smo goli i bosi / Neotporan na logiku jezičkih omaški / Izgovorićeš ime druge žene / (…) / Jezik je lajavi prijatelj / Izbrblja baš ono što podsvest ne da“.
Budući da zbirka već i samom svojom naslovljenošću biva određena kao prvenstveno poetika traganja za Bićem i identitetom, lirski koncept poslednjeg poglavlja donosi zapitanost iz krajnje subjektivne perspektive: „Ko si ti? / Ko sam ja? / Ko je čija kreatura? / Da li iz naših tkiva curi bol / Uopšte“. Na taj način potraga za Bićem okreće se ka lirskom subjektu samom. Suočavanje sa sopstvenim odrazom u ogledalu donosi neprepoznavanje, zamenu koda, kao i sveopštu krizu sopstva: „Ne znam ko je žena u staklu / Ni ko je ona što mu je stala na crtu / Nisam to ja! / U ličnoj karti piše ko sam / U isteklom pasošu ne postojim“.
Završno apostrofiranje značaja sadašnjosti zaokružujnje poetiku čitave zbirke. Put traganja za Bićem, svetom, identitetom završava se u sadašnjosti, kao početku i kraju svega, onoj sudbonosnoj tački, koja je ključ vaskolikog razumevanja: „Sve ima početak i kraj / Mani se fraza / Bolje je stisni / Definiši tačku“.
Pesnička zbirka Who are you? Branke M. Kasalović na jedan posve novi i originalan način, kroz hajdegerijansko usmerenje svoje poetike donosi osobeno razumevanje Čoveka, Bića, Identiteta u savremenom svetu tehnoloških, političkih prilika i ličnih tonova. Zadržavajući filozofski koncept svoje poezije, ali i čineći iskorak u perspektivi iz koje progovara, drugo po redu pesničko ostvarenje autorke, tražeći celinu i punoću izraza, čini jedno delo vredno ponovnog promišljanja na putu ka razmevanjem kako sebe, tako i Drugog, ali i savremenog sveta u celini.
msr Ivana Tanasijević
