Advertisements
Izabrane priče i pjesme s prvog konkursa/natječaja SCAVACONA
Izabrane priče i pjesme s prvog konkursa/natječaja SCAVACONA
(po abecednom redu imena)
PRIČE
1. Alma Zorinić, MRAKOVID
2. Biljana Ampovska, ZLI PRAH I MLADI VJETAR SPALJENKO
3. Boris Mišić,TRAGOM PLANINSKOG ŽUTOKRUGA
4. Božena Volić, TAJNA ŠKAVA GRADA
5. Božidar Radošević, PETI DAN
6. Davor Šišović, IZMEĐU NEBA I PODZEMLJA
7. Dinko Osmančević, SVETILIŠTE
8. Dragić Rabrenović, SPASI NAŠE BOGOVE
9. Jasmina Hanjalić, SISTEMSKI ČOVJEK
10. Nataša Milić, JOŠ SE OKREĆЕ
11. Nikica Banić, KROZ SPILJU BILOSOJU1
12. Mirko Grdinić, BAZA VLADIMIR NAZOR
13. Sanela Piranić, DOM
14. Tihomir Jovanović Tika, CRVOTOČINA.
15. Relja Antonić, JEDNOM NEKOGA I NAĐOH
Na natječaj je pristiglo 19 priča a žiri u satavu Rabija Mameledžija, Anto Zirdum i Mirjana Jezildžić odabrali su 15 za zbirku. Žiri posebno pohvaljuje priče Biljane Ampovske, Tihomira Jovanovića i Sanele Piranić, a preporučujuje priče Alme Zornić, Mirka Grdinića, Davora Šišovića i Dragića Rabrenovića.
PJESME
1. Anto Stanić: EKOLOŠKA
2. Ensar Bukarić: PEĆINA
3. Goran Čurćić: SPAS
4. Igor Divković: MOJA SPILJA, MOJ DOM
5. Josip Kurevija: SUJETA I SRAM
6. Larisa Softić Gasal: KAP
7. Marija Marić: ASTRONAUT
8. Miljenka Koštro: DANAS SAM PTICA BILA
9. Milan Drašković: REKVIJEM ZA IZABRANE
10. Nihad Mešić River: BAUK
11. Sanijela Matković: 13. SPAVAČ
12. Stevan Šarčević:VEČE IZLASKA
13. Vernesa Manov: U CRNILU UTROBE ZEMLJINE
14. Željko Kocaj: SJETNI SUMRAK
15. Živko Prodanović: U SVIJETU KOJI VIŠE NE POSTOJI
Na natječaj za poeziju stiglo je 20 pjesama a žiri u sastavu Ermin Čelenka, Anto Zirdum i Dagan Mučibabić odabroa je 15 za zbirku a posebno pohvaljuje pjeme Sanijele Matković, Miljenke Koštro i Stevana Šarčevića, a preporučuju pjesme Živka Prodanovića, Vernese Manov, Ante Stanića i Josipa Kurevije.
Објављен 2. број часописа „Енхедуана“
Објављен 2. број часописа „Енхедуана“ –
електронски часопис за уметност писања и књигољубљења
Удружење за промоцију културне разноликости „Alia Mundi“ објавило је 2. број часописа „Енхедуана“, за мај-август 2019. Овај број је у знаку јубилеја – 65 година од смрти мексичке сликарке Фриде Кало којој је посвећен поетски темат под насловом „Све боје Фриде Кало“. Међу ауторима који су послали своје песме инспирисане ликом и делом Фриде Кало налазе се: Биљана Ковачевић, Јелена Благојевић, Санијела Матковић, Соња Кокотовић, Анђелка Корчуланић, Горан Крапић, Игор Дивковић, Љерка Варга, Оливер Јанковић, Алекса Јаџић, Милан Драшковић, Анамариа Симић-Миловановић, Катарина Сарић, Вања Шкробица и Александра Мишић.
У рубрици Стихотворења часопис представља поезију Јасне Шамић, Сафера Грбића, Марије Браловић, Љиљане Стојадиновић, Весне Мијин; у рубрици Приповедања часопис представља прозу Светлане Секулић, Алме Зорнић, Ивана Динића, Тање Ајтић и Ане Галић; у рубрици Путописања часопис представља путничке записе из Ирака Срђана Марковића, путописну причу из Ријеке Љиљане Стјеље и путничке белешке из Свете земље Десанке Дугалић; у рубрици Преводионица часопис представља преводе новозеландског песника Сема Иствуда, црногорске песникиње Десанке Јауковић у преводу на италијански, превод прозе немачког књижевника Јо Ханса Рослера и превод приче хебрејског писца Етгара Керета; у рубрици Приказивања часопис представља књижевне приказе Јасмина Агића (о роману „У царству сјенки“ Јасне Шамић), проф. др Душана Иванића (о збирци поезије „Са друге стране штреке“ Јагоде Кљаић), као и приказ Надежде Пурић Јовановић која је представила едицију прозе издавачке куће „Пресинг“; у рубрици Трагања часопис скреће пажњу на књижевни траг Чедомиља Мијатовића; у рубрици Књигољубљења часопис доноси прилоге о новом преводу романа „Хазарски речник“ Милорада Павића, затим о завршеном конкурсу часописа „Авлија“, као и зборнику „Нови мостови“, о манифестацији „Дани књиге 2019“ која је протекла у знаку аустријске књижевности, затим часопис скреће пажњу на промоцију зборника „Књижевно стваралаштво Маје Херман Секулић“ која је одржана у Дому Јеврема Грујића, као и на промоцију књиге „Ласло Кaрачоњи и његовo доба“ која је одржана у оквиру манифестације „Ноћ музеја“, као и о новим вестима из „Адлигата“ који је потписао протокол о културној сарадњи са Египтом.
Насловницу часописа краси колажни рад „Сан Фриде Кало“ чији је аутор Љиљана Стјеља, док часопис красе илустрације црногорског академског сликара Горана Ћетковића.
Уживајте у уметности писања и књигољубљења!
Часопис се може прочитати ОВДЕ
Boris Leonidovič Pasternak (1890. – 1960.): HAMLET
HAMLET
Žagor stihnu. Na bini sam. Ćutim,
Uz dovratak stojeć, i po jeku
Što dolazi iz daljine slutim
Šta će u mom zbiti se vijeku.
Sumrak noćni k meni je upućen
Kroz hiljadu dvogleda na osi,
Ava oče, ako je moguće,
Čašu ovu mimo mene nosi.
Drag je meni tvoj naum uporan.
S tom ulogom saglasan sam zbilja,
No sad ići druga drama mora
I ovog me puta ratosiljaj.
No promišljen red je svakog djejstva,
Kraj puta se ne može izbjeći.
Sam sam. Tone sve u farisejstvo.
Proći život nije polje preći.
ГАМЛЕТ
Гул затих. Я вышел на подмостки.
Прислонясь к дверному косяку,
Я ловлю в далеком отголоске,
Что случится на моем веку.
На меня наставлен сумрак ночи
Тысячью биноклей на оси.
Если только можно, Aвва Oтче,
Чашу эту мимо пронеси.
Я люблю твой замысел упрямый
И играть согласен эту роль.
Но сейчас идет другая драма,
И на этот раз меня уволь.
Но продуман распорядок действий,
И неотвратим конец пути.
Я один, все тонет в фарисействе.
Жизнь прожить — не поле перейти.
IBRO DŽUKA: LJUBAV
subota, 06.10., 18.34, parking na Grbavici, iza zgrade, Ljubav
Zaljubljen čovek neprestano razmišlja o onom u koga je zaljubljen.
Da li možemo kazati da se ponovo volimo ili je ovo nova ljubav? Pokušavali smo je ostvariti bez slobode. Takva nam je razorila očekivanja i život je postao tapkanje u tami. Teško se tada pronađu vrata svjetla.
U jednom hadisu piše: “Nazivajte selam da bi ste voljeli.” Jer, selam je jedno od imena dragog Boga, spas i milost. Neki ljudi kažu “ja ću voljeti”. Ne možeš voljeti kad ti hoćeš, sve dok ti dragi Bog ne dozvoli. Ne može se ljubav naručiti. Bog daje ljubav! Ona je više od emocije, i puno više od dobrog osjećaja. Ljubav je stvaralački čin i čovjek mora u njoj pronaći sebe i svoj put.
U Bibliji, u dijelu 1 Korinćani /13, 4-7, piše: “Voljeni ste tek ako vam ta osoba odgovara sa strpljenjem, nježnošću i nije vam zavidna; ako nije hvalisava ili puna ponosa, nije nepristojna prema vama; ako ne potražuje svoje i nije razdražljiva; ne pamti vaše pogreške, ne laže vam, uvijek govori istinu, štiti vas, vjeruje, nada vašem dobru i ustrajna je bez obzira na sukobe..”
subota, 06.10., 18.42, parking na Grbavici, iza zgrade, Ljubav
Za djecu je ljubav kad se ljubiš, i kad je sve drugo manje važno. No mi odavno nismo djeca. Mi smo novi i drugačiji. Zato molim te oprosti, ima mnogo toga preko čega moraš preći. Ako mi ne oprostiš uvrijedićeš ljubav.
Meni te je Dragi Bog poslao, jer On šalje. Slamao sam ti srce, ali sam te i volio. Bez straha. Želio sam te. Maštao o našim šetnjama pored mora. I evo desilo se, oni naši nesigurni poljupci tek su sad, u ovoj ljubavi, potpuni.
subota, 06.10., 18.49. parking na Grbavici, iza zgrade, Ljubav
“Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina.”
– Victor Garcia de la Concha
Ljubavnici se gledaju, uzbuđuju, svlače i vode ljubav. Eto, to radite kad volite! Neobuzdana laskanja i milovanja ljubavnika nisu samo tjelesna nego i emotivna.
No, ne zaboravite i na sitne ljubaznosti, budite velikodušni u vremenu i u razumijevanju koje ćete ukazati jedno drugom…
Sloboda osjećanja koje razmjenjuju ljubavnici blista još od prvih ljudi. Od njihovog postanka postoji žudnja. Neki to zovu nagon. Čovjek ima nagon produženja vrste, ali ga je nadgradio u duhovni i senzualni čin, stvorio od nagona mnogo više.
subota, 06.10.,18.53, parking na Grbavici, iza zgrade, Ljubav
Ljubav bez slobode nikada na donosi ispunjenje. Ona ispituje tvoju volju i navodi te da ne činiš greške. Ona je emotivna i fizička povezanost na svakom nivou, zajedničko povjerenje i bliskost, koju ne narušavaju ni nesuglasice ni svađe.
Ljubav je kad vodiš računa o tome kako komuniciraš, posvećujući onom drugom pažnju i vrijeme, zadržavajući prijateljski i pristojan način ophođenja čak i kad ste u svađi, vodeći računa o tome da ni kad se ljutiš ne povrijediš osjećanja voljenih.
Eto, to je sve što treba da radite kad ste u vezi s nekim koga volite: Ne zaboravite na sitne ljubaznosti, budite velikodušni, ali ne u novcu nego u vremenu i razumijevanju koje ćete poklanjati jedno drugom…
subota, 06.10., 18.58, parking na Grbavici, iza zgrade, Ljubav
Ljubav nije lahka. Potcjenjuš li je?
Može da jača tvoje Ja, ponos, razum, širi granice. Tražeći njih pronaći ćeš sebe. O ljubavi se ne uči, no ljubav se mora graditi i njegovati. Ljubav čovjek stvara sam, i to je umijeće.
Kad boli neka boli! I to do samog kraja. No ne možete dosljedno pokazivati pravu ljubav prema nekome, ako niste nikad iskusili da vas netko voli na ovakav način. Ja jesam!
A da je lahka onda ne bi bila ljubav…
MILAN DRAŠKOVIĆ: INTERLUDIJ
I N T E R L U D I J
Popodne kad si skriven u svojoj koži,
misliš o onom što te činilo sretnim,
onda prokuneš ljubav slikanu crnim –
sve tako jasno kockice kada složiš.
Ponekad za bol reči nisu dovoljne,
siva sećanja koja spopadnu noću,
raskrsnica i put što slika samoću –
da se zaluta mogućnosti su brojne.
Razmišljanje o jednom setnom pogledu,
neočekivan poslednji dan proleća –
kad se zatekneš u prijateljskom gnezdu.
Sva jednostavna i tako zagonetna
slika jednog sna – nje duša se priseća.
Prosto rečeno – priča nedovršena.
Dželaludin Rumi (1207-1273): STARANJE O DVA DUĆANA
STARANJE O DVA DUĆANA
Ne povlači se tamo-amo po svetu
u potrazi za rupom u koju bi se skrio.
Usvakoj pećini ima divljih zveri!
Ako živiš sa miševima,
mačje kandže će ti presuditi.
Jedini stvarni mir dolazi
kada si sam sa Bogom.
Boravi u nigdini iz koje si došao,
bez obzira na to što ovde imaš adresu.
Suviše držiš do nje, pa dvojako doživljavaš stvari.
Ponekad se zagledaš u čoveka
i vidiš ciničnu guju.
Neko drugi u njemu vidi radosnog dragana,
i oboje ste u pravu!
Svako ima dve polovine,
poput crno-belog bika.
Josifa su njegova braća smatrala ružnim,
a njegov otac neuporedivo lepim.
Ti imaš oči koje gledaju iz te nigdine,
i oči koje procenjuju razdaljine,
koliko visoko i koliko nisko.
Poseduješ dva dućana,
i trčećim korakom ideš napred-nazad.
Potrudi se da zatvoriš onaj koji je stravična,
sve tešnja klopka. Šah-mat
ovako. Šah-mat onako.
Ostavi otvoren onaj dućan
u kojem više ne prodaješ udice.
Ti si riba koja slobodno pliva.
/Prepjev Aleksandar Đusić i Aleksandar Ljubiša/
Aleksandra Mrakić: ĐACI GENERACIJE
ĐACI GENERACIJE
Đaci generacije,
ponos svake nacije,
čim završe fakultet
odoše u bijeli svijet.
Tuđina ih rado prima
za sve tamo mjesta ima,
prednost daju pametnima
jer je kod njih zdrava klima.
Pametnim i marljivim,
ne stranački podobnim,
kao što se kod nas radi
zato od nas bježe mladi.
Moraš biti tatin sin
il’ mezimac materin,
da su oni baš na vlasti
samo to te može spasti.
Neće tako dugo moći
svačije će doba proći,
vi što sudbu nam krojite
– da l’ se Boga bar bojite ???
Aleksandra Mrakić,
Саша Јеленковић: ХОДАЈ
ХОДАЈ
Ходај између дрвећа, ходај између јагода,
ходај и ходаћу за тебе. Ходај кад није време,
кад падају људи, ходај између зидова и вртова,
међу малим занатлијама, гробљима и пешчарама.
Ходај у себи, ходај међу заборављеним стварима,
ходај у леденој соби, правцем према бродовима,
замишљен и уморан, ходај, само ходај, иза кавеза,
под својим небом, под њеном водом, по страни
али дубоко унутра, свет није ни воља ни представа,
у свим бојама, у кочијама и вагонима, поткровљима,
међу медузама, звуждуцима, изгубљеним кључевима,
доба је опсесија, продужи, ходај међу скривенима
MELIDA TRAVANČIĆ: NA HODNIKU UMOBOLNICE
NA HODNIKU UMOBOLNICE
bijeli mantili
neprestano jure oko mene
gvozdena su vrata odškrinuta
i jasno vidim ženu
ruku na leđima svezanih
pogleda spuštenog na koljena
otac vodi sina
oskudno odjevenog
lica potpuno iskrivljenog
grimasa skriva oči
nervozno i iskidano
čovjek govori doktorici
da je mali takav
već nekoliko dana možda desetak
– otkako mu je umrla majka
pred njenim
hladnim pogledom
dječak pada na koljena
i šapatom moli
da odmah poduzme nešto
kako bi glasovi nestali
počinje objašnjavati
da to u snovima nije on
te da mama
iako mrtva
upravlja njegovim umom
ona ga ne sluša
kaže samo
da izlazi na doručak
za njom ostaje trag
skupocjenog parfema
hodnikom odjekuje krik
zatvaram oči
Khalil Gibran (1883. – 1931.)
Prorok
Zanijemih,
Jedan jedini put
Kad me neki čovjek
upita:
“Ko si ti?”
Na to će Almitra: Pričaj nam o ljubavi.
I on podiže glavu i pogleda ljude,
a po njima polegnu tišina.
I on progovori glasom silnim:
Kad vas ljubav pozove, pođite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se,
Premda vas mač, skriven među perima njenim,
može povrijediti.
A kad vam progovori, vjerujte joj,
Premda vam glas njen može uništiti snove,
k'o sto sjeverac opustoši vrt.
Jer, baš kao što vas kruniše,
ljubav će vas i razapeti.
Isto kao što vas podstiče da rastete,
tako će vas i okresati.
Kao što se uspinje do visina vaših i miluje vam
grančice najtananije što trepere na suncu,
Tako će se spustiti i do vašeg korijenja
i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja pšeničnog,
sakupiće vas u naručje svoje.
Omlatiće vas, da bi vas ogolila.
Prosijaće vas, da bi vas otrijebila od kukolja.
Samljeće vas, do bjeline.
Umijesiće vas, dok ne postanete gipki;
A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri,
tako da postanete sveti hljeb
za svetu Božju svetkovinu.
Sve će vam to ljubav učiniti,
ne biste li spoznali tajne svoga srca
i u spoznaji toj postali dio srca Života.
Budete li, pak, u strahu svome tražili
samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju,
i odete sa gumna ljubavi,
U svijet koji ne poznaje godišnja doba
gdje ćete se smijati, al’ ne punoćom smijeha svog
i plakati, al’ ne do posljednje suze svoje.
SEDAM UKORA
Ukorih srce svoje sedam puta!
Prvi put: kad se kušah dočepati
visokoga položaja izrabljujući slabije.
Drugi put: kad se pretvarah da sam hrom
pred onima koji bijahu obogaljeni.
Treći put: nakon što mi bijaše dano da biram,
radije izabrah lagano nego teško.
Četvrti put: kad sam, pogriješivši,
tješio sam sebe pogreškama drugih.
Peti put: kad bijah poslušan iz straha
tvrdeći onda da sam jak u strpljenju.
Šesti put: kad odizah halju
da bih izbjegao glib života.
Sedmi put: kad pjevah hvalospjeve Bogu
i mišljah da je pjevanje vrlina.
БОРЧЕ ПАНОВ: ДВОЛИЧНО СЕКОЈДНЕВИЕ
ДВОЛИЧНО СЕКОЈДНЕВИЕ
пред да го заспие под сечилото на секирата,
дедо го вртеше петелот над глава,
а кога ќе му ја отсечеше главата –
прскајќи врела крв,
обезглавен го пушташе да игра танц,
та и јас на јаве така
мојот обезглавен сон го играм
и на трите секунди
меѓу него и јавето сакам да се сетам
зашто „кога сонуваш ни жив ни умрен си„
велеше дедо
и се сетив што ми зборуваше за прадедо,
кога со отсечена глава од јатаган турски
и безглав
три безброј секунди
со кама среде борба гради в гради бодел,
па си мислев, пред какво ли зло и јас така
со дволичната кама на секојдневието мое мавтам
и дали тоа е она на што сакав да се сетам
како секое утро од него да ми зависи
дали жив ќе се разбудам
„зашто кога сонуваш ни жив ни умрен си“
КАКО НА НЕБОТО – ТАКА И НА ЗЕМЈАТА
Го потегнав најтенкото, вжарено гранче
што шири топлина и во најтемното одајче
од оваа зима со бели распупени снегулки –
како на небото – така и на земјата.
Гранчето ја потегна гранката со плодовите
во времето во кое постоиме недозреани
ни за смртта, ни за уште едно раѓање –
како на небото – така и на земјата.
Гранката со сето време го потегна коренот,
коренот ја повлече земјата, а јас ја замолив
да ми ги прости и врати сите непостојани јас
во само еден миг од еден прекрасен ден –
како на небото – така и на земјата.
Најтенкото гранче со нераспупено сонце
го потегнав леко за да не ми застане умот
од небиднината и посакав да има иднина –
како на небото – така и на земјата…
ГОДИШНО ВРЕМЕ НА ЗАТВОРЕНИТЕ ОЧИ
утрото е меморија од еден миг
како годишно време на затворените очи
Господ се врти околу својата замислена оска,
а ние го гледаме
со семето на сонцето што ги повикува своите ветришта
светот е разгорена опомена на убавината,
светот е пеколен камшик што пука на врвот,
светот е жарче од љубов во очите на децата –
мали детски скелети облечени само со кожа,
светот е оружје што ги убива предците во нас
светот е крвна линија што мигрира од меридијаните
избезумени од ламтежот на кучињата на војните,
светот е стрела што патува ноќе, а не` погодува дење
денот е меморија од ноќта –
сон што станува крв и плот на сите наши стравувања
Господ се врти како сина планета
и само со неколку клика е поглед од автобус
и татко со бебенце во ранецот во колоната бегалци
и народ во отворени вагони за јаглен
светот е совест поразена на распетието,
светот е камп за бегалци и бегство од разумот
светот е милост со која се замислуваме за иднината –
вреди ли да бидеш бомба на самиот себеси
и со својата смрт да убиваш во името на Господ
Господе, те молам не биди причина да се убиваме,
одземи ни ја силата со која те измамивме,
зашто се` уште не` ја сфативме твојата саможртва
и поткрепи не` со уште едно будење од вечноста
ноќта е меморија на денот
и еден поглед кон вечно будните ѕвезди
што ги поврзуваме со нашите соништа…
Борче Панов е роден во Радовиш 1961 год. Со својата прва книга „Што виде Чарли Ч од наопаку“ во 1991 година доби награда за најдобра дебитантска книга. Во меѓувреме напиша уште осум стихозбирки, седум драмски текстови, преведен е на повеќе јазици, а својата десетта поетска книга „Уханија“ објави во 2017 година.
