Slobodanka Živković


Dobar dan, dobro veče, dobro jutro

Vraćaš me medju davne eone,
Sarajevo drevno,
svetle visine sa dlana ti jedu,
daljine u blizine nastanjuju,
mora iz dubine ljube,
snažne žile mramor ti povezuju.

Dobar dan, dobro veče, dobro jutro,
Mero sveta,
sakupljam te sa svih strana,
blago zbijam na svoj dlan,
dok obesni me vetrovi obleću
šapućem i mucam, jezik razvezujem
jačima od smrti, postojanijima od očaja,
silnijima od greha.

Uzgred

Suviše siti, premalo gladni,
Svečano od večeri do večeri,
Od jutra do jutra i nikud dalje,
Tražimo prijatan položaj
Za svoje umorne tajne.

Uzgred, nesvesni svoje razgolićenosti,
Porukom, pesmom, pitanjem tami,
Postajemo neumoljivo povezani
Jednim novim uzalud koje se kuca
Kroz milion elektronskih ćelija
Spojenih u jedan bol, spreman na sve što dolazi
Iz bilo kog izgubljenog grada sred noći.

Milostivo veče

U opasnoj pukotini vavilonske kule
Sve ima licemernu pamet.
Neko nas je izmenio i razotkrio,
Puno je zimogrožljivih zagonetki.

Na vrhu jezika crno na belo:
Ovo uopšte nije mirno mesto*.

Pod okom mi zatitra mišić.
Noć ne može biti noć ako mi to nećemo.
Možda je došao čas da zatreperimo
Kao milostivo veče, da se prepoznamo
Između svojih i tuđih namera.
U mom odanom jeziku još uvek je jedna pesma
Koju je, davno, trebalo reći uz muzuku.

*Petar Miloradović


Slobodanka Živković je rođena 8. decembra 1951. godine u Aleksincu. Do sada je objavila cetiri knjige poezije: Odzvon (1997.), Podrivanje tišine (2004.) Divlje reke (2007.),Dva vidika, (2010.). Autor je predgovora za knjigu Portret moje varoši – Prostori i ljudi (2005.), autorke prof. Ružice Stevanović, i većeg broja prikaza likovnih izložbi u ULU u Aleksincu. Takođe, autor je većeg broja songova za pozorišne predstave za decu i odrasle, kao i dramskih tekstova za decu. Zastupljena je u više časopisa i zbornika poezije na prostoru ex Jugoslavije i Poljske, u štampanom i elektronskom izdanju (Balkanski književni glasnik, Metafora, Tragovi, Poezin, Proza onlajn, Trablmejker, Braničevo, Putevi kulture, Bagdala, Naše stvaranje. Pesme su joj prevođene na poljski, engleski i slovenački jezik. Nagrađivana za književno stvaralaštvo u oblasti poezije. Radila je kao dopisnik Niških novina i uređivala časopis Reč pesnika. Član je glumačkog ansambla Gradskog pozorišta u Aleksincu od 1992. godine i voditelj Školice glume. Član je Književnog kluba ’’Velimir Rajić’’ od osnivanja. Živi u Aleksincu.

Advertisements

6 comments

  1. JEDNA DOBRA DUŠA, KASNO JE OTKRILA DAR PISANJA. IMA SE KOD PJESNIKA KOJI PRIPDAJU KATEGORIJI “VELIČINA MALENIH” (ANTUN BARAC) UVIJEK PONEŠTO OTKRITI I PONEŠTO NAUČITI. ODMORILA ME JE NJEZINA POEZIJKA.

  2. Poezija Slobodanke Živković me ne ostavlja ravnodušnom, bez obzira na temu svake pesme ponaosob. U ovom prikazu su me posebno dotakle pesme “Dobar dan…” i “Putniče” koje gotovo minimalistički pevaju o velikom bolu i nesrećama koje nisu mimoišle ni Sarajevo ni njen rodni grad, u vremenima bola i nesreća, ne tako davnim…
    Čestitke pesnikinji na sjajnoj poeziji.
    Čestitke, Jasmina, za Izbor!

    • Hvala,Jagoda. Slobodanka je žena i književnica koju veoma poštujem, a da se pohvalim malo: prije nekoliko godina mi je ona lično u privatnoj prepisci poslala skeniranu razglednicu razrušenog Aleksinca gdje su štampani njeni stihovi. Čuvam je i evo sam je objavila, jer je šteta da ovako univezalne riječi ostanu nepoznate široj čitalačkoj publici. Sama sam napravila predstavljanje, ali vidim da se i Slobi dopalo, što me posebno raduje, a i ostalima.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s