Branka Kasalović: Tornado, drvo čeka


Tornado, drvo čeka

Stani!
Ne ispričah ti priču o drvetu.
Čuj je,
čuće i ono tebe!
Neee žuriii!
Zakasni!
Samo ćes tako preteći sebe.

Bilo je drvo
na sred ledine,
hladne i zle
raskošno i belo,
u dnu zasečeno
pa, šepavo iznutra.

Stani!
Dodirni mi žubor sa jezika
snagom svog poslušanja!
Jer ,drvo sam tvoje
niklo u nedoba!

Naišao tornado,
zalutao.
Drvo iz srca istrgao,
dušu rasporio,
oslobodio!
Drvo progledalo
verom čoveka
sumnjom nevernika.

Sad žuri,
al polako!
Poljubi, al ne ljubi!
Tornado, drvo čeka!

Advertisements