Pisma balkanskih žena


??????????????

PISMA BALKANSKIH ŽENA

Branka Vojinović-Jegdić, Podgorica

Reci sele da li kod vas lažu,
Koje boje koriste kad mažu
I kakvo vam odijelo kroje
Je li ono ružičaste boje,
Jel’ tijesno i kratkih rukava
Boli li vas zbog tog često glava?
Mi navikli na sve ove šare
Godinama u džepu ni pare,
S mrtve tačke nismo se pomakli
Čini mi se da smo dno dotakli.

Đurđa Vukelić-Rožić, Ivanić-Grad

Ajme meni, i lažu i kradu
Tužna djeca žele čokoladu
Na nama je sramota od prnja
Manji smo od makova mi zrnja
Uz kredite užasa i jeze
Obećali nove nam poreze
Sve se može kupiti na rate
Nema onih koji bi da plate
Padamo mi u sve veće muke
Demokratske svezane nam ruke.

Vida Nenadić, Bela Zemlja

I kod nas niko ništa ne kaže
A da pri tom debelo ne slaže.
Kod nas je svaka laž na izvoli.
Lažu nas obučeni i goli.
A tada oni mirno svi spavaju
I račune na Kipru sanjaju
Takmiče se ko sad ima više
Na sirotinju svako kidiše
A savesti, ne da je nemaju
Nego o njoj ništa i ne znaju.

Jasmina Hanjalić, Sarajevo

Lažu sele, noge još ih drže
Trkaju se ko će bolje, brže
Lako mažu obećanja pusta
Do izbora zinula im usta
U tri boje šaraju hajvane
Raja z’jeva u troglave ale
I On nas je, seko, napustio
Vukovima gladnim ostavio
Dođe vakat najgrdnije fele
Ni strane aždahe nas ne žele.

Snježena Jokanović Savanović, Prijedor

Sele mila brigu mi zadade.
Kod nas slično velikani rade.
Il’ još gore, da gore ne može,
Deru sa nas sve do gole kože.
A odjela pokrpana, stara,
Kak’ ko hoće s nas dere i para.
Džepovi nam šuplji već odavno,
Preživjeti, e to nam je glavno.
Takva ti je naše slike boja,
Čini mi se ista ko i tvoja.

Ljiljana Bralović, Prnjani

Otpisujem sele sitnu knjigu
Da ublažim nesreću i brigu;
Kod nas ti je malo gore stanje
Na doboš nam otišlo imanje
Banke su nam zapržile čorbu
Na sramotu i tešku grdobu
Stojimo u redu pred kazanom
U stidu rečima neiskzanom,
Još me samo misao pokreće:
Ljiljana se saginjati neće!

Sofija Sonja Perović, Nikšić

Lažu,sele, ni grane ne drži
Lažima pustim čorbu zaprži.
Odijelo k’o u golog cara
Stid poštena, diči se fukara.
Glavu nam na ramenima drže
Da bi nam je savijali brže.
Navikli smo na sve osim dobra
Možeš zato pitat’ moga pobra
Koji đeci ni mlijeka nema,
Sustigla ih naša anatema!

Duška Dunja Gievska, Kumanovo

Lažu, lažu, lažu sve što kažu
Pa i sami vjeruju svom lažu
Zatvorili na sve oči svoje
Misle sele zatvoriće moje
Ni ja nisam od neki čas, juče
Teško dođe i prođe ko tuče,
Ruke mi se od rada protegle
Plata mi je samo za dve tegle
Zato srce jos radosno bije
kada uđe u svet poezije.

Štefica Vanjek, Ivanić Grad

Kod nas sele istinu ne vele
A boje im svakojake fele,
Indijansko odijelo nama oni kroje
Rese vise a perjanice stoje.
Široko je ali nema gaća
Odnio ih sobom, neki bogat ćaća.
Na odijelo mi navikli nismo
Europi poslali smo pismo
Da nas uzme možda će pomoći
Da po trnju ne moramo proći.

Mirjana Jovičić, Sremski Karlovci

Sele moja lažu na fatove,
Šarenilom nadmaše svatove.
Kroje nama grdno odijelo,
Šta ih briga za naše tijelo.
Sebi kroje odjelo po meri,
Ne bi l’ prošli i kao švaleri.
U globalu ne boli nas glava,
Depresija dobro nas uspava.
Zabunjeni zbog svih, zlijeh šara,
Život troše živeći bez para.

Zdravka Babić, Bileća

Sele moja odgovor slijedi
Srca moga slani ispovjedi
Kad me čuješ biće tebi žao
I moj život u uzdah je stao,
Kaput mi je od pelina skrojen
Cio život u maglu obojen
Naviknu smo na dva zrna sreće
Da nam drugi nevolje nameće,
Al se ne dam, biće boljih dana
Preživjeće žene sa Balkana.

Suada Kovačević, Brčko

Kad me pitaš, reći ću ti pravo,
Kod nas stanje isto nije zdravo!
Niko dosad nije ovo pit'o,
Prošli smo ti rešeto i sito.
Propadosmo mi mali i sitni,
Za vlast nismo apsolutno bitni!
U crno su zavili nas seko,
Sirotan je samo infarkt stek'o.
Ne češu se za narod po…glavi,
Preživjeti, to je horor pravi!

Slavica Jovanović -Mače, Niš

Odgovaram sele tebi hitno
Sve šaljivo a i dinamitno
Ne da nas sele već dugo lažu
I svim bojama po nama mažu
Odelo nam više tesno nije
Kost i kožu lako svu prekrije
A te rite što vise na nama
Sad su dokaz da je svuda tama
Stali u mesto ni makac više
Svuda na kontejnere miriše.

Alma Tijanić, Karlovac

Godine kao strijela lete,
Iz usta izroda nema svete.
Sebi grabe, nama bljuju lažu…
Kako da se preživi ne kažu.
Sve lijepo brzo je propalo,
U džepove sve im se strpalo.
Bojama se služe vrlo vješto
Prekrajaju da održe mjesto.
Praznom životu duša je prazna,
Rđoljudi najveća su kazna!

Mirjana Marinković, Beograd

Lažu, sejo, pa se ne smiruju,
Svim bojama narod premazuju,
Vazda nam ga potijesno skroje,
Nevažno je od koje su boje.
Skroje nam ga da zaboli glava,
Skuse nam ga skoro do rukava.
Od brige se prošaraše glave
Kako pare brzo da naprave.
Al’ kakvi smo, ni Zapad nas neće,
S mrtve tačke ništa nam ne kreće.

Nataša Žurić ex Rakočević, Mojkovac

Lažu sele laž im smjelo rovi
Niz ramena pucaju šavovi
Odijelo htješe da mi skroje
Al’ ne nosim te njihove boje.
Misle guje da smo dno dotakli
U brojanju para se spotakli
Mrtva tačka sada na njih spava
Od razvrata nek’ ih boli glava
Dok džepovi naši ponos nose
Njine mrtve duše sram pronose.

Biljana Kitić-Čakar, Prnjavor

Sele moja, odakle da krenem
Bojim ti se, s uma ću da skrenem
Lažu mila i to na vagone
Lopovluka svud, tone i tone
Kroje nam odela, kratka, uska
Sve se plašim, postala sam guska
Šara mutna k’o faca njihova
Nigde čoveka, ni od korova
Putem idem, ne znam kud sam pošla
Voda svima do grla je došla.

Dragica Gajić, Pomoravlje

Kod nas lažu i nikad ne mažu
Opravdano sve je, oni kažu
Odelo nam više žute boje
Stesne nam da jer ga brzo kroje
Od toga nas zabolela glava
Noćima se ne može da spava
A u džepu male stisli pare
Većih nema da nas ne pokvare
Sa tačke se na tačku mičemo
Sporo je to ali ne tonemo.

Saša Važić, Batajnica

Laž beskonačna na tom je putu
Preobraćena u alu ljutu
Bez početka je, kraja i svesti
Gazi oholo po našoj cesti
Zagledani u zvezde stojimo
Obećanja varljiva brojimo
Surest ćemo se škrta osmeha
Proći u mimohodu uzdaha
Tabajući stazama nemoći
isprazni do najmrklije noći.

Željka Čakan, Vukovar

Sestro slatka, k` o robinja ja sam
Perem, peglam, a usput i glasam
Od zla, gore nije izbor neki,
Kao sud ili usud prijeki
Pa, gledamo, k`o da je sitnica
U njihova našminkana lica
A njima, med i mlijeko teče,
Oni za nas, ni pitati neće
Hoće li to povjesničar znati,
Kad se jednom pisanja uhvati.

Biljana Gajić, Banja Luka

Sestro l’jepa, ovdje ista priča,
I nama se laž vječito priča,
Ispali smo odavno iz forme
Skrojiše nam roza uniforme
Al’ džepova za sitniš nemaše
A rukave poduge srezaše
Da se ne bi spleli, tad kazaše,
Pa na leđa mašne nam vezaše
Sad u mraku ružičaste boje
Žute jame grlimo k’o svoje.

Milena Mrkela , Pančevo

Lažu,lažu,meštri od zanata
Muka naša krvava im plata
Svoj su zanat kod Drakule pekli
Luciferu zavjet svoj su rekli
Da se ne bi podizala larma
Staraju se Big brother i Farma
Od laži im usta ružne njuške
Je li ovaj narod pao s kruške
Što`s ne diže kuka i motika
Otkud ruglo da postane dika.

Snezana Jovanovic, Kalamata Greece

Sele moja i nas stalno lažu,
Iste boje koriste kad mažu
I odela nama slična kroje
Od ljubičaste i bele boje
Ljubičasta za samoubice,
A, bela za ostale psihice
Rukavi im kratki, ona tesna
Džepovi busni, a kola besna
Čudan paradoks u vremena zlo
Ništa nas nije dobro zapalo.

Tatjana Debeljački, Užice

Istina i laž se udružile
Purpurno plavo sve namnožile
Večernja haljina im od pliša
Ružčasta leptir mašna leprša
U roju sad prebiram sećanja
Kilometarska kolona laganja
Navika se ogleda oprečno
Ne jadikuj samotno i večno
Hitrim pogledom kipeće strasti
Na planeti buđenja svi će pasti.

Zlata Bogović, Varaždin

Šta vam je žene, oni ne lažu
Već vrludaju, oči nam mažu.
Što govore istina je, kažu
Među redke skrivaju blamažu.
Da se otkrije veo sa lica
Iz očiju leti crna ptica.
Šta ćemo ljudi svjetlosti nema
Poštenje i pravda sad drijema.
Mora se novi “spasitelj” naći
A do tada – mi ćemo se snaći.

Svetlana Biorac-Matić, Aleksinac

Sestre moje, sestre sa Balkana
Došlo vreme jao kuku nama,
Na sve strne laž su i problemi,
Evo nešto na um pade meni,
Dok nam nisu zadnju makli banku
Ajmo sestre da pravimo stranku,
Udružene žene sa Balkana
Da se bore protiv ovog šljama
Što nas muči na sve četri strane
Neka jednom i Balkanu svane.

Marica Radić Vidić, Adaševci

Evo i ja još koju da kažem
oni lažu ali ja ne lažem
i ovde se bez posla ostaje
ali srce još se ne predaje
delićemo i koricu hleba
izdržati baš koliko treba
ne klečimo pa kako nam bude
dušmani će postat carske lude
ponosni smo pa neka smo golje
jednog dana mora biti bolje.

Slobodanka Đukanović, Banja Luka

Draga sestro dođoše vremena
Da i žena nije više žena
Na ekranu zagraču k'o vrane
Ulizice i duše prodane
Uz odijela demode kravate
Od ovaca poslaše ih tate
Suknjice mi od pokojnog Tite
I vremenom prešla je u rite
Aj’ se snađi u takvoj prilici
Sejo moja mi smo umjetnici.

Dušanka Milatović, Sombor

I kod nas se lagat dobro znade
Sestro draga šta nam sve ne rade
Vlada grabež a glad svuda hara
Jadna kuća s mnogo gospodara
Kod nas evo ovo čudo važi
Što više lažu sve su nam draži
Balkanko zasučimo rukave
Rasterajmo sve lažljive brave
Po onoj šta košta neka košta
Laganja je sestro bilo dosta.

Lidija Brezavšček, Radovljica

Tudi tukaj, sestre, je enako
lažejo nam, ja, sekundo vsako.
Ni Slovenija dežela zlata,
ni bilo še pravega obrata!
Janeza smo se, že res, znebili,
a ničesar nismo pridobili.
Lopovi so isti, desni, levi,
mi pa blodno sanjamo podnevi …
Tu je bedna godlja sakramenska,
nič ni bolje zdaj, ko vlada ženska.

Sanja Petrov, Oprtalj

Kad bi zemljom žene zavladale
Riješile bi probleme male
Znadu riješit teškoće veće
Počistiti ispred kuće smeće
Al’ dok žene k pameti ne dođu
Jedna protiv druge u rat pođu
Svijet će biti kakav je sada
Ružno mjesto gdje umire nada.
Zato neka nama vlada sloga
Život je vrijedan svega toga.

Rabija Mameledžija, Travnik

Bona ženo u nas je još gore
Našu zemlju niko viš ne ore
prodali su i šumu i njivu
da bi sveli svojtu u čaršiju
Skelarina više se ne plaća
u gradu du sva njihova braća
smiještaju se i dijele fotelje
Zaposjeli kvartove su cijele
Kad je tako pomozi nam Bože
Da se više skotovi ne množe

Alenka Kveder, Celje

Drage sestre, evo povabila:
jaz bom lutke iz krpic naredila,
v njih vse slabe duše bom zašila,
nato dobimo se na črno noč,
še zvezde vzamemo si za pomoč,
iz isker drobnih vzklije naša moč.
V kres mogočni bomo jih zmetale,
jih preklinjale in se smejale
in okoli celo noč plesale.
Kar ostane, bomo zakopale.

Branka Vojinović-Jegdić, Podgorica

Sestre mile, veliko vam hvala
Sve počesmo kao da je šala
Malo šala, ali zbilja više
Svako pero iz srca mi piše
Osmjeh mi se povratio sada
I nova se evo rađa nada
Pokrenusmo lavinu da ide
Pa će moći mnogi da je vide
Neka krila ovu pjesmu svetu
Lako nose po dalekom svijetu.

P.S. Očekujem Vaša pisma!

crtež
Autorica karikature: Keti Radevska, Bitola

Advertisements