Književni kutak

JASMINA HANJALIĆ

Сенахид Незировић: ПОЕТСКА ДИЈАГНОЗА ЖИВОТА

1 komentar


ZBIRKA MOJA

(Јасмина Хањалић: „Све у једном, једно у свему“, песме, ВАТ, Витез, Бих, 2011.)

Поетски првенац младе сарајевске песникиње Јасмине (Хоџић) Хањалић (р. 1963. Пећ. САП Косово, СР Србија, СФРЈ.): „Све у једном, једно у свему“ складно је организован у три тематско-мотивска круга. Први „Два у један“, други „Три у један“, и трећи „Све у свему“. Књига садржи 53 поетска наслова, што значи да ова поетеса итекако има шта да каже и поручи својим читаоцима. Иначе, она је цело школовање завршила у Сарајеву, где и ради као доктор медицине. Присутна је у многим нашим књижевним часописима, уврштена у 30-так зборника поезије, а бави се писањем и кратких прича, приказа и рецензија у свим земљама екс Југославије и Бугарској. Она је власник веомa уредног блога: KNJIŽEVNI KUTAK!
Главна карактеристика прва два циклуса је сликовитост и конкретност, те концизност и лапидарност, док је трећи обележен благоглагољивошћу. Наслови јако успелих поетских текстова који се издвајају су: „Покушаћу супротно“ (стр. 7.), „Цвијет бијели“ (стр. 9.), „Самоћа“ (стр. 11.), „Планински љиљан“ (стр. 12.), „Жена“ (стр. 14.), и „Страх од среће“ (стр. 18.), у првом; „Истина тишине“ (стр. 24.), „Посвуда“ (стр. 25.), „“Само да дно остане“ (стр. 26.), „Окрени се још једном“ (стр. 27.), „Риједак си“, (стр. 29.), „Наш имагинарни дом“ (стр. 30.), „Пратићу црвене кругове“ (стр. 32.), „Дотакни ме“ (стр. 33.), „Љубав негдје постоји“ (стр. 36.) и „Имамо све кад имамо нас“ (стр. 40), у другом сведоче о томе колико љубави ова поетеса носи у свом срцу и души. Трећи су циклус обележили ови сјајни наслови: „Бијела табија“ (стр. 43.), „Напуштене обале свијета“ (стр. 47.), „Дедо“ (стр. 48.), „Умире пјесникиња“ (стр. 49.), „Животу остављена“ (стр. 50.), „Град“ (стр. 52.), „На Дојрану“ (стр. 55.), и „Трчала бих боса по снијегу“ (стр. 60.), у којима провејава философска димензија и контемплација…
Али, оно што је заједничко у сва три циклуса, у њеном певању је тај маестрално изражен осећај дескрипције, тако да откривамо да су у фокусу њеног интересовања боје. Најдоминантнија: бела, која са јавља чак у два поетска наслова које сам навео, затим следи модра и модрозелена у сложеници/сраслици, црвена и црна, те зелена, нијанса СМБ, жута и роза. Немогуће је, а не приметити и кориштење курзива у тексту, и то са мером. На крају треба истакнути како су доста тога у њеној поезији открили рецензенти: Дања Ђокић и Рајко Глибо. Иако је овај поетски првенац изашао из штампе пре две године, вакат је да се песникиња Јасмина (Хоџић) Хањалић огласи и новом књигом, са надом да ће њене „порођајне муке“ бити лакше од поетског првенца који је, уопштено, познати француски критичар, А. Тибоде означио као – матицу…
Сенахид Незировић,
24/IX 2013.

Senaid_nezi_autor

Senahid Nezirović / Сенахид Незировић
Pjesnik, pripovjedač, kritičar, prevodilac i esejist (r. 21/IV 1963. Tuzla, SRBiH. SFRJ.) Pohađao studij Istorije književnosti naroda i narodnosti Jugoslavije i srpskohrvatskog jezika na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Objavljene knjige: pjesme „Ceremonijal“, 1985. godine (tuzlanski „Univerzal“), priče „Taksirat“, 1998. godine („Bosnia Ars“, Tuzla), i roman „Klasići“, 2011. godine, uvršten u svjetski kraljevski projekat Nj. K. V. Kralja Norveške („Navrbrda Institut“). Član Društva novinara BiH. Dobitnik je književnih nagrada: „Kočićeve nagrade“ (Društvo nastavnika sh/hs jezika i književnosti SRBiH, Sarajevo), 1980. godine; „Nagrade Književne omladine Banja Luka“, 1980. godine; Nagrade Skupštine opštine Banovići i Rudnika „Tito“, 1986. godine, te nagrade „Svetolik Ranković“ (Aranđelovac, SR Srbija), 1986. godine; nagrada lista „Front slobode“, Tuzla, 1989 i 1990. godine za priče; nagrade „MOK-e Slijepih i slabovidih lica“ (Lukavac), 1994. godine; nagrade ICC „Behar“, Grand Rapid, SAD, 2006, nagrade kompanije TRW, Virdžinija, SAD, 2006. godine i pohvale „Pesničkih rukoveti“, (Negotin, Republika Srbija), 2010. godine ( 683 autora iz svijeta!), i Specijalne nagrade kao jedinom učesniku iz BiH, na konkursu „Sija knjiga majke Angeline“ (Banatski kulturni centar i KPZ Sečanj, Vojvodina), 2012. godine. Poezija i proza su mu prevođeni na: makedonski (Vera Bužarovska), ruski (Milovan Milinković), rusinski (Julijan Nađ), engleski (Amra Mešić), njemački (Julie Zeh), arapski (Asim Okanović) i slovenački jezik (Barbara Pogačnik). Prevodi sa slovenačkog, makedonskog, engleskog i ruskog jezika na srpskohrvatski/hrvatskosrpski.
Poeziju, prozu i književnu kritiku objavljivao u skoro svim najznačajnijim listovima i časopisima ex SR BiH, i SFRJ.
Od 2009. godine je nastavio studij na Američkom Univerzitetu u BiH, Fakultet za Međuna-rodno pravo i diplomatiju. Volonterski obavlja dužnost predsjednika NVO „Dr Špiro Matijević“ (u osnivanju).
Živi i radi – gdje stigne…

Advertisements

One thought on “Сенахид Незировић: ПОЕТСКА ДИЈАГНОЗА ЖИВОТА

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s