Пеко Лаличић: Звездама у сусрет


Предња корица

СНИВАЈТЕ, ЛЕТИТЕ У СУСРЕТ ЗВИЈЕЗДАМА

Рукопис књиге Звездама у сусрет Пека Лаличића, који држим у рукама, отвара поетски интергалактички свијет дјечијег свемира, која описујући чаролије којима смо додирнути: љубав, пријатељство, игру, учење и знање, велича живот и све вриједно у њему кроз поетску рапсодију саткану од пјесама које је аутор разврстао у пет циклуса.
Негдје сам давно прочитао да је „књига најбољи друг”. Најбољег друга можете да питате за све, да заједно одгонетате неке тајне и да научите нешто што нијесте знали… Да вам буде лакше кад схватите и да је најбољи друг прије свега дијете. Некад вриједи и угледати се на оно што најбољи друг ради – тежи звијездама, нахранио би гладне, сачувао шуме, планету, пажљив је брат, чува и пази љубимце… Постаје херој.
Због свега тога није свеједно кога ћете изабрати за најбољег друга, па ни кад бирате књигу. А ово је књига која има све особине које треба да има најбољи друг, јер у Лаличићевим стиховима се успостављају такве скале вриједности које издижу знање, личност и креативност на ниво изнад других особина. Он то чини кроз циклусе: Звездама у сусрет, Она је као Сунце, Питалице, Моји љубимци, Поруке, у којима је мотивски наговијестио куда ће да нас одведе својим пјесмама, наглашавајући оно најбитније што дјетињство чини најљепшим добом и оно најважније за здраво одрастање.
peko
Дјетињство је богатство, оно је извор свих ријека.
У њему су скривене све наше тајне.
У првом циклусу Лаличић пјева или боље рећи учи како од дјетета постају људи горостаси – који су раме уз раме са звијездама: пркосни, поносни, наоружани знањем и врлинама. Објашњава како досећи висине маштом докучиве и сновима постављене – стремећи небу, такмичећи се са собом, поредећи се са звијездама, тежећи да небеској чистоти усмере трасу својих путовања. Овај циклус говори о оном најважнијем за одрастање у човјека, о унутрашњим вриједностима које ће нас одредити…
Љубав је она алхемија која свему даје драж од најмлађих дана, зато она у Лаличићевој књизи има интерпланетарне и интергалактичке карактеристике. Распјевано и разиграно од земље до свемира одлијеже циклус Она је као Сунце, пун њежних надимака, поређења, топлих мириса, поклоњеног цвијећа до насмијаног Сунца којег има и у сну сунцокрета. Лаличић бајковито пише овај циклус да би потврдио да није довољна пјесма да опише љубав без које ништа не би имало смисао.
Након трагања за смислом и испуњења љубављу душа вапи за одговорима, тако да се као природан појављује циклус Питалице гдје аутор одговара на најчешћа питања која поставља дјетињство. А дјетињство зна да поставља питања која су у исто вријеме и природно наивна, али и комплексна, па се одговори не налазе само међу корицама уџбеника него да би се дошло до њих потребни су и ватра
сањара, знатижеља морепловаца, храброст космонаута. Свега тога има у овом циклусу – од могућег до немогућег, од стварног до нестварног, али
се мора признати не и неодговорeног.
Циклус Моји љубимци не само да описује љубимце него говори и о много чему другом. Говори и
примјером учи како увијек има неко ко зависи од
нас, наше пажње и љубави: и кад смо најмањи, и кад смо као грудвице живота или мало већи – оно кад нам мутира глас, постоји неко ко не може без нас као што ни ми не можемо без њих. Пернати, длакави, мали, велики, ружни, лијепи, цвркутави, лајави, али нама важни јер их волимо и због којих нам и завиде.
И већ поменух да од најбољег друга очекујемо и поуке, а ова књига у посљедњем циклусу има много тога што би требало послушати да би се расло здраво и радосно, да би били јаки и вриједни, да би се досањали снови… Раме уз раме, руку под руку са звијездама… Јер ништа није недостижно и ништа није немогуће.
Ово је, дакле, књига којом Пеко Лаличић позива своје малене миљенике да заједно крену на пут одрастања у сусрет звијездама и новим сазнањима кроз ово пјесничко остварење распјеваног и разиграног стиха. Стиха који посут звјезданом прашином дјетињства радосно звони јер је сав од свјетла, љубави и среће. Стиха који је чедан, понекад бунтован и пркосан, али и доминантно насмијан, који је стилски умивен и који је допловио низ слапове ријеке живота пјесника – оствареног човјека који је и син, и отац и дјед, и зна гдје станују праве вриједности – гдје живи љепота. Зато су ово пјесме за будуће, јер су од осмјеха, сунца, неба, птица и звијезда; jер су пјесме љубави и пјесме чаролије којима се откривају тајне очима скривене, маштом докучиве.
Зато је ово и књига сва од необичног, земаљског и свемирског, алхемичарски измијешаног, да намеће питања, буди знатижељу, тражи и даје одговоре и бива смјероказ на путу одрастања, јер љубављу снажи и води у живот.

У Бијелом Пољу,
Слободан Зоран Обрадовић
30. јануара 2014.

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: