SABIT BEKTO


11169539_10205488680090667_8995760451742314355_o.jpg

 

RANDEVU U AMSTERDAMU

Ne brinem kada ovo kaŽem
tako je zaista bilo,
kada je sretoh u vlaku
izašli smo na zeljezničkoj stanici Amsterdama.

Rekla je
vidimo se večeras ispred Caffea Maloe Melo
doći cu oko devet.

A evo druga noc je došla… nje nema,
čekam,
oktobarsko veče
gledam kroz prozor hotela Bilderberg Garden
poneka ladja prodje sa strahom da će da zaluta.

Bojim se izaći na trg Dam
možda me sretne
pa me neće prepoznati
jer zaista ličim na vrijeme neizvjesnosti.

Ima li to neke važnosti sada
dok srce moje kao katedrala
Bosilek Sint Bravo kuca
al’ ipak nešto skriva u sebi.

Da li je vrijedno ovo čekanje?

Pogledom kroz prozor rastapam maglu
sta je ovo
ljubav
ili
život u uzaludnom vremenu?

Krivicu dajem gustoj magli
odjeknu zvono sa katedrale Bosiliek Sint Bravo
dok razvlačim noc po sobi.

Napokon postajem spokojan.

Ako mi slučajno vidite majku
recite joj
sin ti je tužan on traži svoj put
loše, zaista loše izgleda.

Sve mi se dogodilo.

Ko zna da li bi me ovakvog htjela
znam da zna
da ulicama Amsterdama hodaju zvijeri
grad je pokriven neumoljivim mrakom.

Zgruhanog srca pronalazim put
koji me vodi rodnom kraju.

Slusajte gospodine, ovaj autobus ide za Bosnu
a ja znam da tamo je vedro
nema kiše i crnih oblaka,
tamo nema dugih cekanja,
tamo se ljubi,
tamo je moj spokoj,
tamo se ide,
tamo ću živjeti daleko od Amsterdamskih kiša,
tamo ću da sanjam,
a snovima ni smrt ništa ne moze…

 

 

ČUVAJ SE STAROSTI SILVIJA

Zaista ne volim više crne oblake
ni ti njihove slutnje o velikim kišama
Evo me, milujem hladnoću
koja kruži povrh grada.

Oprosti mi Silvija,
pišem
o tvojim darovima.

Noćas smo daleko
pa ne znam čemu sve ovo
crni oblaci iz mene pričaju
pa zato ćutim
uklapam se u prirodu i njene tišine.

Čamim u ovoj hladnoj sobi,
molim te
da ostaneš,
strah me
da mi ne pokisnu misli.
Nije mi zbog mene,
zato ne volim crne oblake
mnogi će noćas
da dožive našu sudbinu.

Oprosti mi Silvija,
za ove misli
Što slutim oluju,
nije pošteno
al’ mrkla je noć.

Stvarno je život ponekad čudan
kao i ove kišne kapi
koje luduju u meni.

Obuci onu toplu bundu
zakopčaj se do grla
znam da ne voliš hladnoću.
Boljeće me
sve što ti se dogodilo.

Molim te, ne zamjeri ovim mojim mislima
Znas Silvija,
nije lahko kad čovjek ostari.
Ne žuri
starost je ponekad gora od smrti.

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s