TRI DECENIJE OD IZDAVANJA PUTOPISA “PISMA IZ NIŠA O HAREMIMA”

 

JUBILEJ – TRI DECENIJE OD PRVOG REIZDANJA PUTOPISA

„PISMA IZ NIŠA O HAREMIMA“

SRPSKE KNJIŽEVNICE JELENE J. DIMITRIJEVIĆ

Postoje dela i njihovi tvorci, postoje zamisli i njihova ostvarenja, postoji časno ime i dobar glas, postoji slava ali nažalost, postoji i zaborav. Nemar potomaka, nezainteresovanost kulturne i društvene javnosti, ili neka zla kob koja prati velike ali zaboravljene, učinili su mnoge stvaraoce srpske kulturne istorije, danas gotovo neprimetnim. Ti duhovi srpske kulturne prošlosti, ma koliko nekima to bilo mrsko da priznaju, ili se pravili da ne vide, i dalje lebde nad srpskom kulturom, dajući do znanja da su još uvek tu. I nakon smrti, čovekov duh i dalje živi, isijavajući kroz dela koja je on za sobom ostavio.

Srpska književnica, putopisac i dobrotvorka Jelena J. Dimitrijević (Kruševac, 1862 – Beograd, 1945), spada u red tih besmrtnih kulturnih pregalnika koji su se svojim delima duboko ukorenili u zemlju sa koje su potekli, te iz koje je izniklo seme njihovog stvaralaštva. Godine neumitno prolaze, a zaborav postaje ljuti neprijatelj s kojim je teško boriti se. No, ipak postoje neka, gotovo herojska dela, koja u borbi sa zaboravom, na kraju izađu kao pobednici, ponosno noseći svoj barjak.

Nakon smrti Jelene J. Dimitrijević, 1945. godine, prestalo je i interesovanje za ovu vrlu damu srpskog pera. Kao da je neko njen lik i delo zarobio u čarobnu lampu iz koje nikako nije mogla da izađe. Bile su potrebne četiri decenije da se dogodi taj magični trenutak, da se pojavi neko ko će je osloboditi iz tog kulturnog i duhovnog zarobljeništva, trenutak u kome će njeno delo ponovo izaći na videlo a njeno ime biti otrgnuto od zaborava.

Pre tačno tri decenije, jedna knjiga Jelene J. Dimitrijević, ponovo je ugledala svetlost dana. Te 1986. godine, u izdanju Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca, objavljeno je fototipsko izdanje putopisa „Pisma iz Niša o haremima“ koji je svoje prvo izdanje doživeo 1897. godine u Beogradu, u izdanju Parne radikalne štamparije. Kvalitetu ovog reizdanja, poseban doprinos dao je veoma nadahnuti tekst Slobodanke Peković „Jelenina pisma“, kao i rečnik turcizama koji je sastavio i uredio Vladimir Jović.

Zašto je reizdanje ove knjige Jelene J. Dimitrijević bilo od značaja? S književnog aspekta, putopis „Pisma iz Niša o haremima“, predstavlja prvo prozno delo neke srpske književnice i samim tim zavređuje veliku pažnju. S kulturološkog aspekta, pak, ovo delo ima takođe veliki značaj jer govori o drugom narodu i drugoj kulturi. Ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica da književnica turski narod prikazuje u pozitivnom svetlu, time rušeći sve ksenofobične pred.rasude o Turcima i muslimanima, koje su bile duboko ukorenjene u srpskom nacionalnom biću.

Ovaj putopis Jelene J. Dimitrijević, predstavlja jedan veoma hrabar potez, jer autorka progovara o svojevrsnoj tabu temi. Njena pripovest o Turkinjama i njihovom intimnom svetu, svetu harema i zabranjenog, te naglašena ženska intimnost, samo su neki od elemenata prisutni u inovativnom proznom prvencu srpske književnice. Da se radi o veoma uspešnom književnom ostvarenju u prilog govori i činjenica da je putopis „Pisma iz Niša o haremima“ doživeo još jedno reizdanje koje je priredila Jelena Jovanović a 2003. godine objavila niška Prosveta.

Knjigu putopisa iz Niša čini šesnaest pisama koje je književnica pisala svojoj prijateljici, čije ime ne navodi u celosti već joj se obraća samo prvim slovom imena „N.” Sve ono što je doživela i neposredno videla u domovima niških muslimanki, Jelena je pažljivo beležila nakon čega je i objavila ovo, po mnogo čemu specifično delo. Jelena je kao čest i veoma cenjen gost u domovima uglednih Turkinja iz Skoplja, Carigrada, Soluna i Niša imala prilike da se bliže upozna sa njihovim običajima što je za nju bilo više nego dragoceno iskustvo, zahvaljujući kome je ona, nešto kasnije, srpskoj čitalačkoj publici do detalja mogla da prenese svoje neposredne utiske. Upravo to čini srž putpopisne knjige „Pisma iz Niša o haremima”. Ova knjiga predstavlja jasan odraz težnji vremena u kome je nastala, a to je težnja za što boljim upoznavanjem novooslobođenih krajeva Srbije, nakon što se oslobodila od viševekovne turske vlasti.

U prvom pismu koje je naslovljeno sa Prvi put u Nišu, autorka nam saopštava svoje namere i razloge za pisanje ovog dela: „Bule me stare, pa i mlade mnogo miluju. Ljubav i velika poverljivost njihova učinile su da sve vidim; a ja ću sad biti prema njima indiskretna! Opisaću našima muslomanske običaje, što se vrše preda mnom, kao pred muslomankama, običaje, o kojima muslomani nemuslomanima nerado pričaju; obelodaniću svomu rodu tajne, skojih se preda mnom diže zavesa kao pred Prorokovim kćerima, tajne, koje bule više čuvaju od nas no lica svoja od „grešnih očiju”.

Prisećanjem na ovaj jubilej, te podsećanjem na jedan veoma značajan izdavački poduhvat, daje se veliki doprinos književnoj i kulturnoj rehabilitaciji Jelene J. Dimitrijević. U tu svrhu, nedavno je pokrenuta i veb-stranica posvećena ovoj srpskoj književnici (http://jelenajdimitrijevic.wix.com/memento), u nadi da će i na taj način biti trajno sačuvano sećanje na ovu veliku damu srpkog pera.

Dr Ana Stjelja