ŽIVODRAG ŽIVKOVIĆ (1937-2002)


zz

 

 

IZGUBLJENA  SVETLOST

 

Mesto vazduha smrt svoju udišem

Vodu koju ne mogoh nikad da prebolim

Moj jauk od belog zla kome se molim

I koga ne umem više da zapišem

 

To je glas onih što dolaze. S nadom

Da će im uspeti da koriguju koju pamet

Reči kasno shvaćene, u zlu opčinjen svet

Koga ne mogu da odobrovoljim svojim padom

 

To je ono što nedostaje tamnim prizorima

Ono pred čim nestvarne obale stoje u dilemi

Ono zbog čega za celu večnost ostanemo nemi

To je ono u šta smo umešani kad nas više ne ima

 

Pao sam gde počinju svetleći glasovi

U zeleno cveće muzike i najviših tonova

Vaše vreme je moja duša što gori iznova

A zvezde su samo moji izmišljeni parkovi

 

O, mesto vazduha smrt svoju udišem

Vodu koju ne mogoh nikad da prebolim

Moj jauk od belog zla kome se molim

I koga ne umem više da zapišem.

 

(Iz zbirke pjesama “Mit o vodi” 1966.)

 

Živodrag  Živković  rođen je 1937. u selu Ramaći kod Kragujevca. Diplomirao je Književnost na Višoj pedagoškoj školi. Umro je 2002.

Dobar dio svog radnog vijeka proveo u Zenici kao prosvjetni radnik u OŠ “1 Maj” .

Bibliografija:
”Mit o vodi” 1966, “Milosti i izgnanstva” 1970, “Beše li vreme” 1971, “Onirička pevanja” 1978, “Ramaćski visovi” 1980, “Božanske zatočenice” 1980, “Buntovnik iz Ramaćske crkve” 1982, “Reza i jek” 1990, “Meduzina kosa” 1997, “Sutonski soneti” 1998 i “Izabrane i nove pesme” 2001. “Boja okrutnosti” 2002, “Laboratorija/ Skaredni vrt” 2003.

 

 

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s