Пеко Лаличић: БРИТКОМ, САТИРИЧНОМ РЕЧИ КРОЗ ВРЕМЕ


 

  15995435_1269269549805569_263738702_n

 

 

Даница Машић, “Свако време има своје прво лице”,  Ауторкино издање, Нови Сад, 2016.

 

Одувек је било, а верујем да ће и бити, да су заљубљеници у посао и струку успевали да пронађу себе и у другим областима живота и рада и да у њима још снажније и упечатљивије оставе видан и неизбрисив траг. Онај, који ће трајати и поколењима предочавати вредну оставштину предака и снагом речи говорити о времену њеног настанка, али и о творцима-дародавцима те оставштине. Онима који су се вођени талентом, знањем и животним искуством издвојили из круга даровитих, добрих и добронамерних и посејали бисере ума. Да сјаје поколењима. Да им буду смероказ. Онај који је поодавно пао и који изнова својеручно постављају они који се не мире са друштвеним девијацијама, потирањем корена, традиције и људских и моралних вредности. Који имају чисту савест, духовну снагу и јако изражену потребу да се свему томе супротставе. Да се огласе, укажу, позову  и поведу на прави пут.

А међу те духовно јаке, свесне и смеле, међу заљубљенике у човека и  човечно, својим не много обимним, али вредним делом сврстала се и Даница Машић.

Иако је деценијама као просветна радница младима преносила знања и богато животно искуство, “морала” је да крене у “трежњење” народа. Зато је и почела да држи друге часове и друге лекције. Зато се латила пера и његову бритку оштрицу усмерила против свих друштвених зала и њихових виновника. Против загађивача друштвеног морала и узгајивача злог и наопаког. Против силе и неправде. И кочничара хода у боље и човеку примереније.

Не штедећи свој изузетни дар и перо, рано је схватила да све има своје право лице и не мирећи се са постојећим кренула да сатиром разобличава збиљу и снажи све који би да је следе. И убрзо се винула међ’ најзапаженије и најафирмисаније српске афористичаре. Међ’ оне од којих се бритка реч чека, јер се унапред зна да она неће изостати и да ће мудро постављеном оштрицом сећи шта, где и кад треба. Да неће штедети, али да ће имати меру. Јер Даница Машић то уме и може. Она то и остварује. Зато је њена књига сатиричних афоризама “Свако време има своје прво лице” наишла на изузетан пријем читалаца и познавалаца ове најкраће прозне форме.

Но, човеку немирног духа и ономе коме смета све што је “накриво” постављено, то није довољно. Зато се Машићева окушава и оглашава и епиграмом као књижевним обликом који је настао у Грчкој и у почетку означавао натписе у прози или стиху на споменицима, статуама, храмовима исл, да би касније престао тако да се исписује, али и да код Римљана постепено добије својства сатире које је Лесинг јасно дефинисао. Од тада је знано да епиграм треба да садржи елементе сажетости, језгровитости, неочекиваности, оштрине и заједљивости, као и да је прожет морално-дидактичким садржајем како би остварио два основна задатка: да пробуди читаочеву пажњу и дâ одређени закључак, али тако да оба буду подједнаке снаге.

Пажљивим ишчитавањем ове књиге немогуће је да познаваоци књижевног опуса ове ауторке брзо не уоче да су и у њој до изражаја дошли њен истанчани осећај за животни тренутак, сатирично искуство и снага ума, те да је доследно се држећи одредница епиграма оштрицу свога пера усмерила на дневне и животне теме и све оно што смета здравом разуму и што нашу и светску збиљу чини неприродном, неприхватљивом и нехуманом. Што се коси са моралом и доводи у опасност традиционално и вредно. Зато и апелује. Зато и опомиње, прозива и дозива. И тражи да се сви дозовемо памети и замислимо над оним што њој  “боде очи” и тера је да се лати пера. Јер то чини с разлогом и на прави начин: једноставно и јасно; смело, вешто и снажно. Онако како то једино и уме. Да има одјека и да стигне до циља. Зато јој треба веровати и очекивати да ће њени апели допрети до ума оних којима су упућени, а и схватити да је она остварила свој циљ и потврдила да је и епиграмом погодила мету  и још једном се потврдила као вешт сатиричар.

И не само то, већ и да је дала огроман допринос људској популацији самом чињеницом да је написала стотине бритких и језгровитих епиграма, чиме је превазишла и  Рупенову констатацију: “Човек је доста учинио ако је успео да напише добар епиграм”.

 

 

 

 

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s