Književni kutak

JASMINA HANJALIĆ

Milica Jeftimijević Lilić

Komentariši


17197663_10208825943065477_1414218229_n

 

PODIGNI BEDEM

 

Ka drugima kreneš li,

naoštri kandže,

iskezi zube

kao svoj štit

da vide  da  ih znaš

i šta od njih

čekaš.

Nek ne zavara te

pitomost oka

kojim u prvi mah

gledaju te,

Zamka je.

Ne daš li im

što traže,

od tebe očekuju

Ubodu nadaj se

i spreman budi

da odbarniš se.

Ako li istupiš

nečim od drugih boljim

znaj kakvu poruku

šalješ

i kud ih zloba vodi

te vežbaj ruku,

jezik oštri

i bedem diži.

 

To što želeo si

osmeh, priznanje

i otkrivena srca

pokucao si

na tvrda vrata

promašaj je

i sebe  krivi

što svojim okom

stvari meriš.

To  oduvek tako je

i mudri zanju

kad bedem

mukli pred

Sebe stavljaju.

 

 

SRCE  OHOLOG

 

Probija erturski osvajački duh

Kroz moje zenice

I neću stati pred preprekama,

Zidinama i isukanim mačevima.

 

Ništa slomiti neće moju volju,

ni pokolebati moj borbeni duh,

poništiti moj  najdraži cilj –

Srce Torkvinija Oholog!

 

 

NERAZREŠENE  LJUBAVI

 

Ljubavi nerazrešene ni krajem

Ni zasićenošću, ni sukobom

Ni  rečima teškim, odlaskom

Ni ljutnjom, ni obećanjima

Kao ponornice su što

Nevidljivo teku  pune snage,

sudržanog ritma

neme kao munje koje vrisnu

neopisivim sjajem

kao sama smrt iza koje nema rođenja

nit’ dovoljno suza da isplaču je.

 

Nerazrešene  ljubavi su

gore od svih ratova

u kojima se ubija,

jer i one ubijaju surovije

od hitaca,

pogađaju nepogrešivo u srž  biti,

oduzimaju dah i snagu

gore od najpodmuklijih bolesti,

vrebaju kao najsurovije zveri

i samo  zataji li  tvoj oprez

one su tu i uhvate te

i moraš im se prepustiti

ko bujici pijanac ne shvatajuć

do kraja šta ga snađe

tek zna nemoćan pred jačim

klonuti mora.

 

Nerazrešena žudnja od svega jača

skriveno tinja, krikne neočekivano,

kao ponornica oživi

ponese te neznano kud

nanovo izbije, korito produbi samo

u koje pre il’ kasnije upasti moraš.

Dal’ napiti se ili utopiti

nikad neće biti ti znano!

 

 

PODANIK SEMIRAMIDINOG VRTA

 

Ući ćeš bojažljivo

Da  pospremiš vrtove obilja,

Moje telo snujuć.

I poželećeš da nikad ne izađeš.

A, ja, Semiramida, zaposliću te.

Ma, narediću ti:

Ostani zauvek tu!

Znaš da gospodarim snagom pola

I volje što te vuče,

Podiže tvoje telo

Pa raspet si na javi i u snu!

 

 

I ne znam zašto i otkad,

al’ volim to u čemu stopljeni smo.

U tvom semenu je i tvoj um,

Iz njega ničem nova,

Ko lepota vrtova mi neotkrivena

Što na tvoje se oči budi,

Bremeni u meni, stvarnija od snova.

Daješ se poslušno,

Slediš moju volju jer vidiš

Moj naum je da zajedno stvaramo čuda,

Neviđene vrtove što ne venu,

Krvlju našom pojeni već  niču.

 

Jesi li moj u ovom času,

Ponosni robe,

Lišen kontrole svesti,

Nazora, pravila,

Pitam ja Semiramida,

Ohola, krotka, bez stida.

 

Jesam, sam sam i tvoj,

Gospodari onako kako najbolje znaš,

I bežeći od mene, vladaš i osvajaš!

 

Da, mili divljenja dostojan robe,

Volim baš to,

Zamišljam kako gospodarim

Svom snagom, ti slušaš i daješ se ceo

Kao da znaš da manje ni uzela ne bih

Nit’ dala  sebe smo deo.

 

Upijam ko nektar  tvoje reči

Šapnute pred vratima vrta:

Moja si gospodarica,

Iskusna, strastvena,otmena.

Lepo je kad to mogu da ti priznam

Ne bojeći se kazne

Iako milošte tvoje još daleko su

A moje ruke prazne.

 

U velikodušnost tvoju ne sumnjam,

Kada  bih bio tvoj poslušni rob

bio bih nagrađen telesno, duhovno,

Sveobuhvatno, to znam.

Kao okean obujmila bi me

I nicao bih poput korala

Najlepših boja.

Sva utroba moja u radosni krik bi se svila :

Potčini me, potčini uvek iznova,

Gospodarice moja!

 

 

NEDELJA  JE

 

Jednoglasan nastup ptica i cvrčaka

Zasenjuje sirene, buku velegrada.

Pratim ga iz praznog parka.

Ne ometa ga odsustvo publike i aplauza.

Peva se najiskrenije za sebe.

 

Zapažam da rajski trenutak

nepredviđenog koncerta

u sto ptičjih glasova

može da isceli milione.

Sve one što nisu pognuli glave

ni predali se beznađu

I nisu pritisnuti glađu

niti poniženi,

pred sobom optuženi,

za pogrešne korake i izbore,

ni prinuđeni da javno kleče

kako bi dotakli stope vladara

ko i svi robovi.

 

Ovde se uči slobodnom disanju,

Pevanju na slobodne teme,

Let u visine.

 

Sve može da sačeka,

rokovi za razvode,

parnice, odmazde.

 

Nedeljno je jutro.

Liturgijski zvuk ptičje molitve

okrepljuje.

Deca su uz majčino krilo.

Očevi listaju dnevne novine.

Razgovor starica što dopire

iz otvorenih prozora, tih je

i bez naboja svakodnevih.

 

Niko nije zaplakao,

potrčao, opsovao.

 

Nedelja je.

 

 

 

PRISUTNOST  ODSUTNOSTI

 

Crni si Mesec što vuče gore

Izmamljena uspinjem se,

Previše prisutan u odsutnosti

Osebljuješ me Logosom.

Lilit sam, uvek zahtevna.

U mene možeš samo preko uma

I ti to znaš, komandu čekaš.

 

Vrata moje utrobe visoko su.

Jedino bakljom reči sići možeš

U središte lucidnosti

Što uzburka mi krv,

Reku otelotvori

Da spere našu karmu,

Neodvojivost u večnosti pesme,

Da skrije ponoćno sunce

Što zrači očaravajuće,

Odbijajuće.

 

Kao crna golubica

Neumorno nad tobom kružim,

Bol potiskujem,

Umilno gučem

Da te dozovem

Na gozbu mesečarsku

Gde zaplesaću u belom

Ko derviš svoj vrtoglavi ples.

Kad se okreneš

Na sve spreman,

Nestaću.

 

 

U DELFIMA

 

 

U Delfima,

Proročica mi je šapnula :

Piši poeziju !

Očekivala reči sam druge,

Bićeš  voljena večno,

Uvek uz tebe biće taj što doveo te,

to bi najveće otkriće bilo mi  u času tom.

No, Proročica ne greši, ne obećava.

O pevanju samo prozbori kratko.

Piši!

Čula sam nedvosmislenu  zapovest,

Nije to bio uvijen

pitijski nerazumljiv govor,

Već naredba, rekla bih.

Al’ jezik mog bića  šifrovan beše,

Kušah da poslušam, slova zatajiše,

Glas ne odzava se porivu tom.

Ne beše zrela ljubav  uma za tvorbu ,

ljubavlju strasnom pritisnuto

srce pevalo je  samo

laku pesmu mladosti

Obesno rasipajući  smeh

I ništa duboko još ne beše otisnuto.

Um netaknut čekao je

da krik viđene smrti

prejakim  rezom dubokim

Zapara ga, iskru oslovi.

 

 

 JOŠ  JUČE

 

 

Jos juče mogao si pokucati

I otvorilo bi ti se

Mogao si po golubu poslati maslinovu grančicu

I bela zastava bi se zavijorila

I zablistao bi čudesan osmeh duge

Nakon oluje

Mogao si po vetru glas poslati

i probuditi usnule orhideje

I sve bi sinulo od lepote

Mogao si, da si samo znao

Da je nepovratan časak oklevanja

Kad još unatrag okrenuti smo

Zarobljeni dojučerašnjom senkom

I da će sutrašnje sunce zbrisati

Njene konture

I ništa što zatamnjuje

Neće stajati na putu

Ka brzoj reci  zaborava

Iz koje svako izlazi

Lica nova

Sa sjajem novih snova

I niko više nikog prepoznati neće.

Da si samo znao

Važnost časka kolebanja

Da ti odlučnost samo

Kolebanju podlegla nije.

 

 

ISKONSKO PRIPADANJE

 

Udaljavam se od središta

u kojem Svetiljka bio si

I ne vidim ništa

do titraj sveće što dogoreva

i nema odbleska u meni.

 

Ako se ne pokreneš i ne umnožiš zrak

I ne dotakne me vrelina

dok još blizu sam i ne opeče me

Da osvrnuti se moram

I opet ozarim se od Sjaja tog

Prekasno biće za zamah novi.

Krila će spržena uz skute ostati

I neće se podići za novi let,

I neće tebe sobom poneti

Tamo gde nikad bio nisi

A tako silno žudeo si taj svet.

 

Ako ustrajes u ćutnji toj

A sve te reči potisneš u duše kut,

I od sebe krijući ono što znam,

Nikad se više vratiti nećeš

Na toliko žudjeni ka sebi put

Na kojem oduvek bilo je

To što opilo te je neosetno

i nepovratno jer tražio sebe u meni si,

Taj beskraj nužan ti a tako stran.

 

Budem li otišla pojmićeš smisao Svega,

čudnog susreta ovog

Za uzvišene uvide ti datog

Do kojih nikako ne bi došao sam,

A čemu i bez svoje volje,

Po milosti Božjoj iskonski pripadam.

 

 

POST  FESTUM

 

Uzlotvoriše se svi

Nevini i ini

Hajkama gonjeni,

gladju moreni.

 

Uzločiniše se svi

nekad bliski

krvlju vezani

zanavek zveri,

i gonič i gonjeni

u bekstvu spojeni

nerazdvojeni.

 

Ozveriše se

prevareni

ostavljeni,

umesto trona,

slave – jad!

 

Umesto gozbe

nezvana

stiže glad

da miri teške

protivnike

što najzad

spoaznaše

svoj pad.

 

Ni napred

Ni nazad

U klancu.

 

Ni mrtvi

Ni živi,

prokaženi

Zlo se moćno

zaigralo

a svi ostali

pogaženi.

 

copyright ©Milica Jeftimijević Lilić

 

BIOGRAFIJA

 

Milica Jeftimijević Lilić  rođena je 28.08.1953. u Lovcu kod Banjske na

Kosovu i Metohiji.Završila je Filozofski fakultet, Odsek za jugoslovensku književnost i jezik, u Prištini,a magistirala je na Univerzitetu u Beogradu i stekla zvanje magistar filoloških nauka .Radila je u Prištini na Univerzitetu u zvanju  asistenta na predmetu Metodika nastave srpskog jezika na Filološkom fakultetu  i profesora više škole na Višoj pedagoškoj školi gde je predavala Metodiku nastave srpskog jezika i Književnost za decu. Radila je u Radio Prištini kao urednik  i u Televiziji Priština kao urednik Redakcije za kulturu  od 1995. do 1999. gde je dala značajan doprinos afirmaciji stvaralaštva koje se negovalo u toj pokrajini, ali je pratila i kulturna zbivanja u zemlji te tako u svojoj sredini uspostavljala više stvaralačke i vrednosne parametre.

Do nedavno bila je urednik u Televiziji Beograd u Redakciji digitalnog programa, a pre toga je devet godina radila kao urednik u Redakciji za kulturu gde je ostvarila impozantan broj emisija i priloga iz oblasti kulture, književnosti i nauke o književnosti.

  1. je snimila serijal „Usudom razvejani“ o sudbini poznatih srpskih pisaca sa Kosova i Metohije proteranih otuda: Pera Stefanović, Radoslav Zlatanović, Danica Andrejević, Mirko Žarić i drugi.

Saradnik je mnogih časopisa i član  nekih žirija.

Objavila je zbirke pesama:“Mrak, izbavljenje,“, (1995) KOV , Vršac,“Hibernacija“, (1998) KOV, Vršac“, „ Putopis kože“ „2003, SKZ, Beograd i poemu “Čaranje“(2007) „Panorama“, Priština, Beograd, zbirku proze „Siže slučaja“,(2002),“Prosveta“, Beograd, kao i knjige kritika: „Poetika slutnje“ (2004),  Književno društvo pisaca Kosova i Metohije, Kos.Mitrovica i „Epistemološka osvetljavanja“ (2007),“Mali Nemo“, Pančevo.  „Odvijanje svitka „, pesme, Društvo pisaca Kosova i Metohije,Kosovska Mitrovica. 2008. „Misterija ljubavi“.pesme, Mladenovac, 2011,  „Kritički temelji i dometi“, studija o Simi Cuciću ( magistarski rad ) Banatski kulturni centar Novo Miloševo, 2012,  „Žubor uma“- Il gorgoglio della mente ( srpsko –italijansko izdanje ) Smederevska pesnička jesen, Smederevo, 2012,   Das mysterium der liebe,  izbor poezije na nemačkom jeziku, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2012, Mozaikot na sozdatelot,  poezija na  makedonskom jeziku, Struga, 2012.  „Tetovaža uma“, poezija, „Svet knjige“, Beograd, 2012, „Po meri mita“, satirična poezija, Binder,Beograd, 2014.“IL fuoco e il v erbo / Vatra i slovo „ italijansko –srpsko izdanje, Sekop edicioni, Bari, 2015. „Partenon zvezdama zidan“,poezija, Arka Smederevo,Stari Kolašin, 2015.  „Poniranja (u prozni tekst)“,kritike, Požega,2015.Kaziniš išik (Ugravirana svetlost) Geđekitapliđi, Ankara, 2016. Nepredviđen susret (priče) Gradac Raška,Ars  libri,Beograd,2016.

Ima veliku bibliografiju koju čine prilozi u književnoj periodici.

Piše i priče za decu koje su objavljivane u „Dečjim novinama“, „Jedinstvu“ i drugim glasilima.

Priredila je i izabrala pesme Vladete Vukovića pod nazivom „Ostaću negde“.

Dobitnik je nagrada : Nagrada „Jedinstva“ za priču,Priština, „Grigorije Božović“ za najbolju pesničku zbirku, Priština,, “Lazar Vučković“, za najbolji ciklus pesama objavljen u časopisu „Stremljenja“, Priština,  “Pesnička povelja“ (Međunarodna manifestacija „Sokolica“ u Zvečanu).

, „Zmaj Ognjeni Vuk“ na međunarodnom festivalu poezije,“Smederevska pesnička jesen“, „Kondir Kosovke devojke“ na Pesničkom pričešću u Gračanici za najbolju pesničku knjigu između dve manifestacije i „Bronzani Orfej“ u Frankfurtu na međunarodnom festivalu pozije dijaspore za najbolju pesmu .

„Zlatni beočug“, „Zlatna značka KPZ“ za doprinos kulturi Srbije, „Povelja za životno delo“, Oplenac, Nagrada „Sima Cucić“ za naučno delo, „Carica Teodora „ za najbolju pesmu o Branku Miljkoviću, „Srebrno pero koje leti“ u Bugarskoj, „Medalja sa likom Nerona“ u Anciju u Italiji, Citta del Galateo“, Galatone -Region Leće u Italiji, „Car Konstantin“ i „Zlatnik Cara Konstantina“ u Nišu.

Menzione d’Onore,Aprilija ( Italija) 2014. Naži Naajman, Liban, Nagrada za kreativnost, 2015.,Rosetta world literature, Istanbul 1016.

Zastupljena je u više antologija poezije zbornicima i  panoramama poezije.Pesme su joj prevođene na: ruski,italijanski, engleski, francuski, arapski, mađarski, turski, bugarsaki, makedonski, nemački, azerbejdžanski, švedski, poljski,rumunski, romski, slovački i druge jezike.Kritike na: engleski, italijanski,španski,  makedonski, romski…

Stvaralaštvo Milice Jeftimijević Lilić tumačili su: prof. dr Danica Andrejević, prof. dr Vladeta Vuković,  Slobodan Rakitić, prof. dr Dobrivoje Stanojević,  prof. dr Bojana Stojanović- Pantović, dr Stojan Đorđić,Čedomir Mirković, Srba Ignjatović, Radomir Andrić, prof. dr Snežana Baščarević, dr Milena Stojanović, Milijan Despotović,  dr Mićo Cvijetić, LJubiša Đidić, dr Miloš Đorđević, mr Dušan Stojković, mr Đoko Stojičić, Bratislav Milanović, Zorka Mirković, dr Predrag Jašović, Ksenija Katanić, Marta Mićić, Svetozar Radonjić-Ras, Milutin Lujo Danojlić, Danica Diković-Ćurguz, Radomir Stojanović, Jovanka Stojčinović-Nikolić, dr Dragana V.Todoreskov, dr Mirjana Stakić, Milan Mihajlović, Čedo Nedeljković, Željka Avrić, Nenad Trajković, Mirjana Marinšek -Nikolić,Tatjana Lazarević, Branislav Zubović i drugi.

 

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s