PEKO LALIČIĆ: VATRE ZAVIČAJA


 

 

 

 17198125_1324229220976268_1464477_n (1)

 

GUSINJSKI NOKTURNO          

 

– devojkama iz ćilimare

 

Do u suton

tkale su pesmu

i nemire naše

 

kad Grnčarom

zajezdi Mesec

i plotovi sakriju tajne

ožive polja i šljivici

tkani u ćilimima

kao šare

 

dok vetar ljulja

na klinovima

opanke

pucaju usne

i zrele jabuke

i mirišu teške karamanke

i kao gusinjska godina dugi

snovi se tkaju

da bi se pred prve snegove

prostrli pred matičarem

 

ĐURĐEVDANSKA

 

U Gusinju sam

pod ivom

kraj Grnčara

iz tvoga dlana

video

da zadužbinu

čardak

u srcu gradiš

 

a ja

oduvek

u vodenicu da se

bosonoge devojke

nastanim

i gledam

kad na omahu

uz kikot

i pesmu đurđevdansku

dolaze

na vode

i zdravcem

kite

nabrekle grudi

 

hteo sam

da im šarene bokale

iz pomahnitalog potoka

punim

i kose jorgovanom kitim

 

bosonogo detinjstvo

često mi navraća

 

vodenični kamen

zlato melje

pesmu devojačku

za nove ljubavi

 

gusinjski jorgovan

miriše

 

*    *    *

Vetar ševar

prepliće

ptićima kolevku

njiše

 

do krošnji vrba

u kojima sunce

počinak traži

dopire glas

nade

 

makovi se pale

 

zaiskri belutak

u vodi

 

jezero natkrili

MOJ OSMEH

 

VATRE  ZAVIČAJA

 

Sve češće me pohode

ognjište

kotao s varenikom

sač i

crepulja

 

davni ugarci zavičaja

greju me

 

 

 

 

 

ZOV  ZAVIČAJA

 

Vodom iznedrena misao

uzdahe mi mami

do nedogleda

do zvezda

koje u moj ružičnjak

kamenim stepenicama

silaze

i vraćaju me

na krš

da se Morači ispovedam

 

rastočen između kamena

i vode

kročim u pesmu

i klečim

pred vodom i kamenom

i kličem

kamenu i vodi

 

oni klokoću u meni

 

iz mene iznedreni

 

 

 

IGRA SENKI

 

Ponese me igra senki u Limu

i dugo uzvodno vodi

do Plavskog jezera i Grnčara

kraj kojih moja radost

preraste u rimu

 

u meni oživeše proleća poznata

kad znane ptice zapevušiše u lugu

i kao zlato zasijaše mi oči

kad u vodi ugledah dugu

 

učini mi se da se i voda zatalasa

pa kao nekada zapevah iz sveg glasa

i odjeknu pesma stara

do najudaljenijeg struka

ševara

 

 

 

 

 

 

NOSTALGIČNE SLIKE – 1

 

1.

Prepliću se

kamen

i voda

 

odsjaj belutka

me zaseni

 

zaiskri suza

 

sunce

nad jezerom

zarumeni

 

2.

Na obali se

prepliću

senke

 

tvoja se

suza

okameni

 

iz zasede

prhnu

ptica

 

mesec je

urami

na meni

 

3.

Umuknu

pesma

 

zgasnuše

oči

čatmara

 

mati

pod fenjerom

san tka

 

strepnja ga

razara

 

4.

Prepliću se

noć

i dan

 

kosači

ožiljke

livadi nanose

 

jezero

oslikava zebnju

i razmršene kose

 

NOSTALGIČNE SLIKE – 2

 

1.

Do našeg doma

kaldrmom

 

s kamena

na kamen

bos

 

breza

očevim glasom

zatreperi

 

u meni

ožive

kos

 

2.

Pod šindrom

kameni zidovi

ćute

 

vrata

paučinom

okovana

 

bunar

biser

skriva

 

u bašti gori

trešnja

rana

 

Uzbuđenje obasja

kuhinju

prostranu

 

sa zida

otac me gleda

 

stvori

u meni

ranu

 

4.

Prozboriše

petlovi

 

zareža

vučjak

u meni

 

majka me

za ruku

uze

 

iz tame

izroniše

suze

 

5.

Pred oči mi

zaigra

čigra

 

klis

ode

daleko

 

više se ne igra

žmurke

 

život je postao igra

luda igra.

 

 

 

 

 

 

PESMA O OCU

 

Miris simita

i njegov osmeh

širili su se nad nama

dok nas je gledao

kako se goluždravi

tek isprećani

iz postelje

guramo kraj bunara

 

i danas sjaje

njegovim osmehom

četrnaest zenica

 

 

 

 

 

 

 

PREPOZNAJEM SE U TEBI, OČE

 

Tebi sličan

prepoznajem se

u kapi rose

čiji jezik dlaku nema

 

ne dremam dan

ne bdijem noć

jutro jutrom dozivam

nezvane mi dolaze ptice

 

tvojoj naravi slične

pesmom sunca pale

za čoveka da svanu

 

na tebe da liče

da se prepoznam u danu

o kome maslačak sanja

pre svitanja.

 

OČEVA  MOLITVA

 

Molio se za cveće

i reke

(te radosti krepke)

da ostanu neukaljane

i da san čovekov

ne bude

od sete

 

da se sve znano

i neznano

u ljubavi sretne

kao na nebu zvezde

kao u naručju dete

 

z   a   u   v   e   k

 

S L I K A

 

Na zidu

otac i majka

 

on – odavno nem

ona – iz kuhinje se čuje

 

proklinje

pregorelu pećnicu

i skupu struju

 

spominje sudbinu

boga i

mene

 

kaže

isti sam kao otac

džigericu sam joj pojeo

 

al’  sećna je i nostalgična

dok sliku gleda.

____

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s