BEHIJA SARAČEVIĆ: STANJE


17160298_1362706337124527_1041567956_n

 

Pakujem kofere

umornih misli,

zvučnim signalom

povlačim zatvarač zbilje.

Ušutkavam bol,

i naslanjam glavu

na jastuk mirne duše.

– Sve se utišalo –

Noć zaspala zagrljena

mjesečevim beskrajem.

Šutim skrušeno,

i osluškujem vapaj srca

kroz zgužvane vene.

Svrbi me tkivo realnosti.

Češem se suštinom,

istinom i prstima smisla.

Kroz rosu suza

i glasom bez štimunga,

ispustih uzdah

svilenog vremena

izmirujući se sa stanjem.

Advertisements