Себастијанов сан, буђење и обрнути ток


Црвенокљуни-лабуд--10x_labut_dso2737

 

 

Себастијанов сан, буђење и обрнути ток

 

 

Себастијан  је мирно спавао, чак превише мирно, сањао је дубоким сном.За тај сан само је  он  знао, други то нису примећивали.

Између снова одвијао се живот, тзв. живот који је живео тзв. он Себастијан. То су били  низови поновљених радњи, слика са изгубљеним и додатим ликовима, позадине у којој су  се смењивале боје годишњих доба.

Мора да је прошло доста година, можда и  деценија, он би то приметио тек када  би  с времена на  време умивао лице у оловној води, огледајући се у лименом огледалу…Тек тада би препознао неку нову  бору која би се појавила, али ништа необично, јер сенке, људи који су ходали, лебдели крај њега, никада нису показивали да  примећују промену.

Било је пролеће,можда и није било, ко зна које доба године и ко зна која година у низу незапамћених бројки, ништа у ничему, јер није ни постојао покрет лица  који би  показао  емоцију, да  само је затворених очију жмурећи уживао  на љуљашци на крову зграде и  сањарио јер тај  дан  је био  одређен за  сањарење…

Осети да га неко, нешто или  …посматра, жмурећи је  осећао  силину погледа, пријатне топлине, отварајући уморне очи, назирао је  две зелене жеравице, све  више и више отварајући очи, жеравице су постајале очи, непознате очи, јер свачије препознаје, памти, а ове никада није видео.

Будио се и  са његовим буђењем контуре сенке постајале су све јасније карактеристике, ништа се претварало у ЊУ. Неку непознату жену птицу, лабуда који крилима га грли, буди…Сан који би уплашио, јер ништа лепо већ дуго не постоји као  ни ружно, али ово је  сан или буђење…

Већ потпуно будан покуша да дотакне усне, измичу се, час лево, час десно, играју се, осмехују, буде га…Себастијан пожеле да  сања, да се не распрхне …овај…

Себастијан се будио, ускоро треба да  крене на посао, рутина је пред  њим, али иза њега је сан, буђење, испред њега је сан, буђење…Погледа се у огледало, било је право, покваси руке, па лице није осећао мирис  олова, била је  вода, чиста, будио се, будан је, то је БУЂЕЊЕ зар не?

Владимир Радовановић

 

 

 

 

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.