PRIJE 38 GODINA UMRO MIROSLAV KRLEŽA (1893-1981)

SRCE

Srce u čovjeku kuca i kao kucaj ure
Iz srca kucaji krvi po krvavim žilama cure.
Od djetinjstva našeg ko nevidljiva sjena
Prati nas naše srce:
Na sprovodu i u zagrljaju žena.
Srce u nama kuca pred zavjesama laži,
U molitve strahu, u stravi na noćnoj straži,
I onda kad smo se peli na tamne drvene stube
Gdje se ljudi za srebrnu škudu ljube.
O, kucaji srca davni,
Pred sjenom Žene, nadstvarne pojave, Ljube,
Kad smo u žensko meso zagrizli svoje zube.
Dobro te čujem, saputniče stari, svjedoče tihih samotnih minuta,
Kada sam sâm sa sobom, a ti se u meni mičeš.
Ti često iz mene iza glasa vičeš
Na tužnom putu našeg križnog puta,
Ti mi se javljaš mudrim polutihim glasom
U grlu, prstu, radosti i suzi,
Kad sjaju svjetla i u mračnoj tuzi
Tvog glasa glas se glasa glasnim glasom.
I tako ćeš jednog predvečerja stati
Pred putokazom našeg posljednjega puta.
Lubanja će moja ispijena, žuta
Ostati bez pratnje što je od početka prati.
Ti ćeš ostati negdje gdje stoji siva nepoznata soba,
A ja ću se odvesti sam bez tebe
Ulicama gradskim do mokroga groba,
A bit će suton: kišno jesenje doba.

Miroslav Krleža

MiroslavKRLEZA1

MILAN DRAŠKOVIĆ: ZVEZDANI SONET

Z V E Z D A N I      S O N E T

 

U   osvit   dana   produžetak   legende  –

nedokučivi   svet   potopljen   u   ništa,

kroz   niz   portala   poniranje   u   ništa,

spaljenih   krila   kroz   predele   bez   nade.

 

Melanholija   predugog   putovanja  –

u   plavoj   magli   gledaš   drugu   obalu,

plameni   odsjaj   kolevke   u   kristalu,

čuješ   muziku   transcendentalnih   munja.

 

Nikada   nije  suviše   hladno   za   kraj

pred   provalijom.   Ognjište   negde   čeka

kad   sve   umine.   Gle,  zvezda   izdaleka  –

 

u   svem   svom   sjaju,   zvezda   što   ne   gubi   sjaj

na   plavom   putu.   Budi   iskren   sa   sobom,

znaš   da   te   prati   zvezda   što   bdi   nad   tobom.

 

Milan Drašković

 

vatra

NIKOLA ŠOP: ISUS U POSJETI KOD NAS

 

 

O Isuse, kad dođeš, u koliko bilo sati,

u naš propali i opustjeli dom,

dobrodošlicu tebi ću zapjevati,

skupa sa svojom vedrom sestricom.

 

Pjevajući, od tvoje blizine sva bijela,

iznijet će ona preda te sô i kruh.

Po starom običaju naših sela,

kada im u kuću stigne mio duh.

 

Tada će te moja sestrica odvesti

do skromnog jela, koje krasi stol.

– O Isuse dragi, izvoli samo sjesti

i odložiti svoj šešir i oreol. –

 

Tako će ti ona reći i nato će

stati preda te, u svetom bolu.

I puna čiste, nebeske samoće

o klin će objesiti tvoju aureolu.

 

Neka nam svu noć sija, mjesto uljenice,

koju palimo pred svaki mrak.

Od sjaja ćemo kriti svoje lice.

Tako će njen blijesak biti jak.

 

II.

Poslije ćemo te povesti u dvorište, noseći

ispred nas tvoje aureole žar.

I pri toj, od nebeskog sjaja svijeći,

pokazat ćemo ti pusti naš hambar.

 

I staje prazne, u kojima se suše

otkosi davni, ko cvijeće na groblju.

U ponoći tu dođu mrtvih konja duše.

Čuješ ih, kako nevidljivu zob zoblju.

 

Pokazat ćemo ti i stado magle bijele,

koje se provlači kroz živicu svježu.

O Isuse, to naše ovce izgorjele,

mrtve dolaze i u tor liježu.

 

Onda ćemo konja jedinog upregnuti,

da te provozamo kroz naš mali grad.

Nad njim se nebo nisko uvijek muti.

Pod njim prigušeno tutnji vodopad.

 

O ako me upitaš, dok naše staro kljuse

bude plašila kraj puta šaš,

– Koja je ovo zemlja? Kazat ću: O Isuse,

pa to je Bosna, ti to znaš.

 

III.

A poslije, kad i pijetlima bude sneno,

osjetit ćemo kako tvoja glava

spušta se čas na moje rame, čas na njeno,

I silno nas obasjava.

 

I u to doba zemaljskih kasnih sati

pjevat će ti moja sestrica blagim glasom.

O Isuse, ti ćeš tada zadrijemati,

izmoren konja tromim kasom.

 

I koji put, kad magla bude snježno

sipila na tvoje sveto ruho,

stavit će ti na glavu, sasvim nježno,

oreol, koji ti je pao na jedno uho.

 

nikola_sop1

Udruženje „Alia Mundi“ objavilo je 3. broj elektronskog časopisa „Enheduana“ za septembar-decembar 2019.

 

Udruženje „Alia Mundi“ objavilo je 3. broj elektronskog časopisa „Enheduana“ za septembar-decembar 2019.

U rubrici „Stihotvorenja“ objavljujemo poeziju: Milosava Buce Mirkovića, dr Milenka Čurovića Kičanskog, Enese Mahmić, Borne Kekića, Jelene Zagorac, Jasmine Hanjalić, Ivana Ergića, Milana Draškovića i Igora Divkovića. U rubrici „Pripovedanja“ objavljujemo priče / odlomke iz romana Ane Šomlo, Edina Urjana Kukavice, Jelene Nedeljković, Milana Draškovića, Vesne Radović, Marije Juračić i Franje Frančiča. U rubrici „Putopisanja“ objavljujemo putopise Srđana Markovića, Ane Stjelje i Nenada Andrića.

U rubrici „Prevodionica“ objavljujemo prevod poezije kineskog pesnika Tiana Jua, poezije portugalske književnice Marije do Sameiro Barozo, turskog pesnika Ašika Vejsela, poezije čileanskog pesnika Nikanora Pare, kao i prevod pesama ruske književnice Tatjane Žitkove. U rubrici „Prikazivanja“ donosimo prikaze knjiga Mikite V. Suprunčuka iz pera Dajane Lazarević, zatim prikaz zbirke poezije Žane Coven „Jedna ljubav“ iz pera Ružice Ciko, prikaz zbirke poezije Valentine Zlatanović Marković „U pjesmi ukrštenih vjetrova“ iz pera Gorana Maksimovića, prikaz romana Muamera Halilovića „Sunce u senci“ iz pera Vladimira Kolarića i prikaz romana Laure Barne „Pad klavira“ iz pera Petra Arbutine.

U rubrici „Traganja“ govorimo o zanimljivom životnom putu Žaka Konfina, srpskog književnika jevrejskog porekla, koga su nazivali i “Nušićem leskovačkog kraja”. U rubrici „Knjigoljubljenja“ skrećemo pažnju na aktivnosti „Adligata“ kome je poklonjen legat Zorana Gluščevića, skrećemo pažnju i književnu manifestaciju „Poetozofija“ koja je održana u septembru, u čast profesora Slobodana Stanivuka. Takođe, skrećemo pažnju i na nedavni veliki međunarodni uspeh srpske književnice Maje Herman Sekulić. Donosimo i vesti iz regiona, uz podsetnik da je pokrenut časopis „Diskurs“.

Donosimo i vesti o novim izdanjima: pre svega vest o objavljivanju jedinstvenog zbornika radova na dijalektu pod naslovom „Ete takoj“, zatim vest o publikovanju dva izdanja Udruženja „Alia Mundi“ ̶ dečijoj knjizi „Ajša u svetu snova“ koja predstavlja prvu dečiju knjigu u Srbiji objavljenu na srpskom i arapskom jeziku, ali i vest o velikom izdavačkom poduhvatu IK Presing koja je objavila sabrana dela Rastka Petrovića, a čiji je priređivač Nadežda Purić Jovanović.
Naslovne korice časopisa krasi kolažni rad „Svet knjiga Isidore Sekulić“ čiji je autor Ljiljana Stjelja. Za ilustracije u časopisu zaslužna je Tanja Ajtić.

Posebnu zahvalnost dugujemo Marija JuračićEnesa MahmicJasmina Hanjalić i Tijana Rakočević što su podržale projekat pokretanja književnog časopisa ”Enheduana” i što su svojim učešćem i saradnjom doprinele kvalitetu ovog časopisa.

Časopis se može čitati na ovom linku:

https://enheduana.wixsite.com/enheduana/knjizevni-casopis-enheduana

JASMINA HANJALIĆ: BITI UPLAŠEN TAKO JE LJUDSKI

 

BITI  UPLAŠEN TAKO JE  LJUDSKI

 

Dugo odlagan je očekivani kraj, nije

znala poslije toliko zamornog puta

sići sa uskotračne pruge polomljenih

pragova, rasklimanih vozova,

 

vjerovala da  poniženi uspjeh

bolji je od gordog neuspjeha, tu i tamo

živjela trenutke leptira i onda se

pretvarala u lutku, na kraju u larvu,

 

kapljice nektara skidala krišom, na brzinu

s presovanog bilja, maskom skrivala

ožiljke, u divljinama tuđih, neprohodnih

obala zametala  tragove,

 

nije mogla prepoznati sreću, predug hod

bez  putokaza i bez cilja, kao posmatrač,

skratio je vid, otežao stopala.

 

Strah se množi kolebanjem

i tako uvećan iznova nas ruši!

Oprosti sebi drugo moja –

biti uplašen tako je ljudski!

 

Jasmina Hanjalić

(iz zbirke Otpusti noja i druge ptice)

 

nastup plav