MILAN DRAŠKOVIĆ: GRAD NA MORU

 

G R A D      N A      M O R U

 

Galebovi nad gradom – tone Serenissima!

Luka s mirisom školjki, moreplovca poroci,

proročanstvo  jednog sna – suze Barbare Stroci,

dok dodiruješ tamu pevajući s mrtvima.

 

Podne. Ulica pusta. Silueta kraj mosta.

Dekirikovske senke, venecijanska magla,

pogled s ograde mosta, grad od šarenog stakla –

lavirint podsvesti sred dolaska čudnog gosta.

 

Utisci kad se slegnu preferans uz zakusku.

Rešavaš zagonetku u crnim zenicama,

kroz skerletni multipleks – akrobat na skelama.

 

Vinograd u sumraku, vilinskog vina ukus.

Uz ples crnog leptira čaura sred čestara,

iza vrata prošlosti stih u čeljusti vetra.

 

Milan Drašković

 

IMG_20190405_175538

 

 

Ljiljana Tadić-Adžamić : LET

LET

Ja sad idem
A ti
Pozdravi me komadom krhke ti zemlje
U nebo preseljene
Ja sam još tu
Boreći se neprestano
S glumcima uskih provincija
Umišljenim kršćanima
Zabludjelim sinovima

Nitko te ne zna kao ja
Stisnute usne kad nije po volji
Tugu
Tek onako
Zalogaj sreće skupo plaćene sitnice
I obranu od šašavog svijeta
Za života nanesena šteta
Jer
Svi koji ti srce opoganiše
I trebaše
Da bi plast u srcu palili
Da bi sebe svetili
Sve si svoje zadaće pravolinijski ispunio
No tek kad si otišao
Narasla su i meni krila
Da bih te katkad posjetila
A katkad u suprotnom pravcu letjela
S tog puta sinovi se ne vraćaju
Majke im nariču
Braća ne vjeruju
A žene im beznadno putuju
Voleći neerotske ljubavi
Da bi se jednog jutra snene
U suzi obrisanoj
Za novi početak

Prepoznale

Ljiljana Tadić-Adžamić

 

IMG-20200225-WA0001

 

JAGODA NIKAČEVIĆ: PUT ZA ŠARLEVIL

PUT ZA ŠARLEVIL

 

noć oslonjena na zid i razvenčana

 

od senke, visoko gore

 

rasprskavaju zvezdana pucad

 

na trbuhu nebesa

 

(stani. dovoljno je

 

za jednu pesmu opisa, kaže)

 

onda se smeje, čujem nemirne konje

 

sa ivice i glasove, obuzete sobom

 

kad se stanje. na krevetu dok traju

 

dani naših vikenda, među mrvicama

 

brioša. kad se čita rembo, kad ona diže

 

nehajno srozane dokolenice, pa moram opet

 

i opet da se vratim

 

na nebo što s jednog na drugo

 

oko seli kisele kiše koje sam danima

 

predosećao u kostima i u dojkama,

 

njenim što polegoše. nisko po sapima

 

Jagoda Nikačević

BLOG JAGODA