Između sviju mojih nemira između smrti i mene
Između mog očajanja i razloga da živim
Postoji nepravda i ta nesreća ljudi
Koju ja ne mogu da prihvatim postoji moja srdžba
Postoje šumski čestari boje španske krvi
Postoje šumski čestari boje grčkog neba
Hleb krv nebo i pravo na nadu
Za sve nevine koji preziru zlo
Svetlost je uvek blizu mogućnosti da se ugasi
Život je uvek na ivici da postane bunjište
Ali proleće se ponovo rađa jer nikad ni ne završava
Pupoljak niče iz tame i toplota se ustaljuje
Život pobeđuje okorele tvrdice
Njihova usahnula svest neće joj moći odoleti
Već čujem oganj da se smeje pobeđenoj mlakosti
Čujem čoveka kako govori da nije nikad patio
Ti koja si mog tela bila osetljiva savest
Ti koju volim za svagda ti koja si izmislila mene
Ti nisi mogla da podneseš tlačenje ni vređanje
Ti si pevala uvek sanjajući sreću na zemlji
Sanjala si da si slobodna i ja te u tome sledim.
(Prepjev NIKOLA TRAJKOVIĆ)
KNJIŽEVNI KUTAK 