ILIJA BALTA: MOJ PRIJATELJ ARSEN

MOJ PRIJATELJ ARSEN!

 

Kada bih glasno rekao Arsene

da si moj prijatelj!

znam da bi se negdje u beskraju nepoznatog

naglo okrenuo, oštro pogledao i rekao;

a kakav prijatelj…i dodao:

nisi ti ni Sergio Endrigo, ni Gino Paoli,

ni Bulat Okudžava, ni Kemal Monteno, a pogotovo

ne moj kum i prijatelj, Zvonimir Golob!

Ma i nisam doduše, ja sam samo

jedan običan čovjek iz Bosne,

a Ti si samo brzim preko Bosne

natapao poetiku zagrebačkih ulica

morem Šibenika i biljem Mediterana.

 

…a opet, imamo mi i puno zajedničkog,

i puno zajedničkih susreta i druženje,

i više nego što znaš…

 

Družili smo se mi, kako nismo…

Recimo moj prijatelj iz Zenice, Jasko,

mala studentska soba s divnom baštom

i pogledom na Miljacku, Sarajevo,…

neki dotrajali gramofon i samo jedna ploča:

Tvoje Obiteljsko stablo…i tako danima,

Moj prijatelj Jasko, ja…i Ti Arsene;

i kako da ne postaneš prijatelj!

Slušajući Tvoju pjesmu shvatio sam zapravo

koliko volim svoga oca…naveo si me na to.

I hvala ti prijatelju!

 

Recimo, i Ti i ja smo imali čarobnu djevojku

iz našeg kraja; Tvoja je preko Perkovića i Knina,

moja je preko Kaknja i Visokoga…

na usnama Tvoje miris prvih oskoruša,

na usnama moje miris zrelih šljiva.

 

Kažeš..to je jednostrano prijateljstvo. Jeste.

Ako postoje jednostrane ljubavi

Zašto ne bi bila i jednostrana prijateljstva!?

 

Sjajno jednostrano prijateljstvo…

Shvatio sam, ni ja kao ni Ti,

nikad nisam imao 25!

O mladosti…uvijek nešto propušteno…sa žalom.

Prijatelju jednostrani,

slušajući ti Moderato cantabile poželimo skoro svi

ostavit sve…i poći, a ne znati gdje…

mi, siročad svijeta…u praznoj sobi hotela,

slobodni, tek na tren!

 

Ilija Balta